Profesor je započeo čas tako što je uzeo čašu napunjenu vodom i postavio pitanje studentima:
– Da li neko zna koliko je teška ova čaša?
Učenici su se međusobno došaptavali.
– Oko dvesta grama! Trista! Četiristo! – čuli su se povici.
– Iskreno, ni sam ne znam tačan odgovor, rekao je profesor. – Ali to nije najvažnije. Moje pitanje glasi: šta će se desiti ako čašu budem držao u ispruženoj ruci dva minuta?
– Ništa – iznenađeno su odgovorili učenici.
– Zaista ništa, nastavio je profesor – A šta ako je budem držao dva sata?
– Zaboleće vas ruka – uzviknuo je jedan student.
– A šta ako je budem držao u ispruženoj ruci ceo dan?
– Najverovatnije će vam ruka utrnuti. A možda ćete dobiti i upalu mišića.
– A šta mislite, da li će se težina čaše promeniti ako je budem držao u ruci ceo dan?
– Neće – studenti su iznenađeno pogledali jedni druge.
– Šta možemo učiniti da popravimo tu situaciju?
– Jednostavno, spustite čašu na sto – predložio mu je jedan student.
– Upravo to! – uzviknuo je profesor.
– Zapamtite, deco: na isti način se treba postaviti i prema životnim teškoćama. Ako budete razmišljali o problemu dva minuta – on će se stvoriti pored vas. Ako budete razmišljali dva sata – počeće da vas usisava. Ako budete razmišljali ceo dan, on će vas paralizovati. Dugotrajnim razmišljanjem problemi se neće umanjiti, nego povećati. Samo će vam dela pomoći da se s njima izborite.
Vrlo često, čak i najprostija, ali blagovremena dela bolja su od beskrajnih razmišljanja. Ili rešite problem, ili ga ostavite po strani. U suprotnom će vas potpuno progutati.
Čitajte još: Jedno zlatno pravilo spasiće vas od bilo kakvih problema.
