U zečju rupu se uvukla zmija. Zečevi su se uplašili, ali ih je ona brzo umirila:
„Ne plašite me se, tako sam usamljena, nemam prijatelja, a volela bih da se sprijateljim sa vama. Ja sam mudro stvorenje i imam mnogo toga da podelim sa vama.
„Dobro“, rekli su zečevi i počeli da komuniciraju sa zmijom. Celo veče su proveli u razgovoru, a onda je zmija ujela jednog od zečeva i otpuzala.
Vratila se sledećeg dana.
– Ne teraj me!, zamolila je ona. Jer mi smo prijatelji i moramo da prihvatimo jedni druge onakvi kakvi jesmo. Ja sam zmija, u mojoj prirodi je da grizem. Ali pokušaću da to više ne radim.
„Dobro“, složili su se zečevi i sve se opet ponovilo. Zmija je zečevima ispričala mudre priče, a onda je ujela drugog zeca i ponovo otpuzala.
Kada se zmija ponovo vratila, ulaz u zečiju rupu je blokirao kamen. Zmija je dugo nagovarala zečeve da se pomire, ali oni nisu pristali.
„U svetu budala, pametan je uvek usamljen“, prosiktala je zmija i otpuzala, uvređena izdajom prijatelja.
Nravoučenje:
Ovako inteligentni toksični ljudi mogu sve da preokrenu u svoju korist. Ako vas jednom povrede, čak i ako su najpametnija stvorenja na svetu, nikad ih više ponovo ne puštajte u svoju rupu.
