Eto.. i ovoga puta nisam se udala.. Šta da se radi, nije sudbina htela, valjda.
Ja, kaže, on, ”želim da podelim sa tobom sve svoje brige, nedaće i teškoće, da ti poverim sve svoje probleme i trnje svog životnog puta…“
A ja – trileće jedem. Pijem affogato kafu, po starom italijanskom receptu. Naručila sam nov nameštaj za sobu.. A još i ležaljku iz snova.. I starinsku mesinganu sudoperu za kuhinju na vikendici.. Uplatila letovanje na Tajlandu.. Razmišljam da upišem i školu plesa..
A on mi je – nedaća i teškoća. Ne. Osećam da neće uspeti sa mojim ličnim životom. Tako da ću umreti… srećna, usamljena, bez problema. Žao mi je strašno. Evo, sedim pijem kafu..
