Optimisti će reći da je čaša polu puna, dok će pesimisti tvrditi da je polu prazna, što već odavno znamo.
A ovo je pogled na večno pitanje o pesimistično-optimističnoj čaši kroz prizmu religiozno-filozofskih tokova:
Budizam: čaše, zapravo, ni nema.
Judaizam: zašto je samo naša čaša poluprazna?
Pravoslavlje: čaša je poluprazna zbog naših grehova.
Katoličanstvo: polupraznu čašu imaju samo loši ljudi.
Islam: nema čaše osim čaše.
Frojdizam: u detinjstvu vam nisu punili čašu do vrha.
Stoicizam: da, čaša je poluprazna – tako mi i treba.
Komunizam: svako ima pravo na punu čašu.
Socijalizam: čaša je prazna, ali svima.
Joga: ti predstavljaš čašu i njen sadržaj.
„Čaša nije ni puna ni prazna. To uopšte i nije čaša. I ne gledaš ti čašu, već čaša gleda tvoju projekciju njenih misli o tome kako ti želiš da izgledaš samom sebi. Ili ne.“ – Viktor Peljevin.
