Mnoge znaju šta je naporan rad lekara. Kod nekog u porodici postoji predstavnik ove profesije, neko je i sam lekar, a neki od nas bili su pacijenti i svedoci rada ovih ljudi velikog srca. U rukama lekara je život čoveka, zato na njemu leži velika odgovornost.
Želimo da podelimo sa vama neizmišljenu priču koja će nas uveriti da na ovom svetu ipak postoji pravda, humanost i dobro.
Nakon izvršene četiri teške operacije, doktorka hirurg je izašla napolje u stanju, bliskom transu. Pred njenim očima je bilo mutno, u glavi haos…Žena je jedva stajala na nogama. Želela je odmah kući da legne u krevet. Ali valjalo bi nešto i prezalogajiti u toku dana, pa je otišla do najbližeg kafića.
Nešto je pojela, popila kafu iz automata, a onda ju je gazda kafića, želevši da privuče njenu pažnju, lagano potapšao po ramenu:
– Doktorko, imali ste težak dan? Ručak je plaćen, pozvao sam vam taksi…
Kada je žena došla sebi, rekla je:
– Otkud znate da sam lekar? Da, dan je bio težak, nekoliko teških operacija…
– Pa… kad ste završili sa ručkom, rekli ste konobaru: „Gotova sam. Prebrojte instrumente i zašijte …“
