Jako davno sam shvatila da treba razgovarati sa ljudima koji žele da razgovaraju, a ne sa onima koji koriste reči da bi povredili, ponizili, uvredili ili doneli jednostranu presudu
toksično kritikujući…
Vredi slušati one koji čuju, ili biti gluv za ljude čije uši su neprobojne za tebe…
Biti s onima koji ne nameću svoje nadmeno prisustvo u tvom životu, već dolaze dobrovoljno i ostaju uz tebe u svakoj situaciji…
A boje – držati u svojim rukama, da bismo sami birali nijanse sopstvenog života…
