Većina nas sada ulazi u sledeću fazu života. U godinama smo kada sve jasnije primećujemo bore, sedu kosu i poneki kilogram viška. Pogledamo ponekad one simpatične dvadesetpetogodišnjake i setimo se…
Ali, i mi smo jednom imale 25 godina – i oni će, pre ili kasnije, biti u našim godinama. Više nismo one „devojke u letnjoj haljini“. Ono što mladost donosi je polet i energija, ali ono što mi sada nosimo jeste mudrost, iskustvo i snaga.
Podigle smo porodice, vodile domaćinstva, plaćale račune, borile se sa bolestima, tugom, gubicima – sa svime što nam je život stavio na put. Neke od nas izgubile su najbliže, najvoljenije. Ali preživele smo.
Mi smo tihe ratnice.
Mi smo žene – kao fino vino, ili kao stari, klasični automobil. Možda naša tela više nisu ista kao nekad, ali ona u sebi nose naše duše, našu hrabrost i našu snagu.
Ući ćemo u ovo novo poglavlje života sa poniznošću, dostojanstvom i ponosom na sve kroz šta smo prošle. I nikada ne bismo smele da se stidimo svojih godina.
Jer – starenje je privilegija. Privilegija koju mnoge žene nikada nisu imale.
