Uhvatio lav vuka u šumi i kaže mu:
– Pazi, pišem u svoj notes: „Vuk, sivi, komad – jedan“.
Danas ćeš doći kod mene na ručak, poješću te. Razumeo?
– Razumeo.
– Ima li pitanja?
– Nema.
Ode vuk, sav potišten.
Ide lav dalje. Uhvatio lisicu.
– Pazi, riđa, pišem: „Lisica, riđa, repata, komad – jedan“. Doći ćeš danas kod mene na večeru, poješću te. Razumela?
– Razumela.
– Imaš pitanja?
– Nemam.
Ode lisica tužna, sva u suzama.
A lav pođe dalje. Uhvatio zeca. Kaže mu:
– Gledaj, kosooki, pišem: „Zec, sivkasti, uši dugačke, komad – jedan.“ Doći ćeš sutra kod mene na doručak, ja ću te pojesti. Razumeš?
– Razumem.
– Ima li pitanja?
– Ima.
– Pitaj!
– A mogu da ne dođem?
– Možeš, naravno. Evo, brišem te iz spiska!