Zabluda je da ljude možeš sačuvati.
Možda samo usporiti proces odlaska ako im podilaziš, hraniš ih čega god da su gladni, otvaraš pretince poverenja, gledaš kroz prste, daješ šta imaš i koliko umeš. Sve što možeš je da se vežeš al da sačuvaš čoveka ne možeš. Ljudi se ne čuvaju, čuva se stado.
Ljudi te ili prihvate ili ne. Zavole tebe ili svoju iluziju o tebi. Dobar si im i kad si loš. Dođeš im kao neophodan dnevni sastojak, nekada meden, nekada gorak. Tako prihvataš i ti njih. Bez pritiska, bez merenja i menjanja.
Ne možeš ih sačuvati makar se pretvorio u njihovu senku.
Možeš ih samo dostojanstveno pustiti da odu.
Ostaće ti oni koje ne moraš da čuvaš, koji ne treba da čuvaju tebe.
Jer ste vezani nečim većim. Prihvatanjem koje menja na bolje.
- Jelena Milenković
