Kada je umrla pevačica Marija Kalas, supruga njenog ljubavnika Đuzepea Di Stefana rekla je čudne reči:
„Marija je izvršila „belo samoubistvo“. Ne, nije digla ruku na sebe, jednostavno je izgubila svako interesovanje za život. Prestala je da živi. Bila je shrvana; smisao je nestao. Energija života je nestala. Nije imala šta da peva i od čega da živi, a nije bilo ni potrebe.“
Volela je milionera Onazisa. Ostavila muža zbog njega; Onazis se razveo od svoje žene, koja mu nije oprostila izdaju. Marija je znala kako da postigne ono što želi i dobije onog koga želi, a to je bio Onazis.
Uskoro je Onazis počeo da vara Mariju i da je zanemaruje. Period zaljubljivanja brzo je prošao. I ponizio je pevačicu pred svima, kao što ju je njena majka ponižavala u detinjstvu. A onda ju je naterao da se reši bebe; imala je samo 43 godine.
Teško je naterati ženu tih godina, dobrostojeću i slavnu, da se oslobodi deteta ako to ne želi. Marija kao da se opirala, ali ne previše. Na kraju krajeva, ona nije želela da izgubi Onazisa! Dakle, dete je nestalo. I milioner je poklonio Mariji bundu za abortus.
A onda ju je milioner ostavio. Oženio se sa Žaklin Kenedi. Marija je od tog šoka potpuno izgubila glas i više nije mogla da peva kao nekada.
Ali onda je upoznala bračni par Di Stefano. Đuzepe je bio i operski pevač; bio je ganut Marijinom nevoljom i počeo je da joj pomaže na svaki mogući način kako bi ponovo postala zvezda. Rad leči!
I Đuzepeova supruga je takođe podržala pevača. Sve dok nije saznala da ona spava sa njenim mužem. I javno priznaje njihovu vezu u intervjuu … Ali one su bil prijateljice! Žena se smatrala Marijinom prijateljicom… Piše joj bolno pismo u kojem je pita: „Znaš da mi je moj muž sve! Kako si mogla? Kako si samo mogla?!“
Ali Marija joj ne odgovara na pismo…
A onda je i Đuzepe napustio Mariju. Umoran od ljubomore svoje žene i Marijine depresije. I Marija je ostala sama.
Veoma je čudno – tako velika i bogata žena ostala je sama. Ali ovako se dogodilo – Ostao joj je novac, nakit i mnogo krzna.
Tokog dugih samačkih noći umotavala se u to krzno, mazeći ga rukama na kojima je svetlelo dijamantsko prstenje…Ali prijatelje nije imala….
Uzimala je ono što nije bilo njeno, zato je sada plaćala ceh.
I tada se desilo to „belo samoubistvo“: hodala je, jela je, spavala je, ali više nije živela. Jer bez ljubavi nema života.
- Autor: Anna Kirianova
Čitajte: Pisma Marije Kalas Aristotelu Onazisu
