Kad postane preteško, kad si nemoćan, kad više nema smisla, kada više nemaš snage – pusti.
Kad daješ maksimum a nije uzvraćeno, kad svaki sledeći korak je korak bliže paradoksu – pusti.
Kad nema budućnosti u tome , kad više nema lepote ni radosti kao nekad – pusti.
Samo – otpusti.
Jer ne može ništa na silu.
Pustiš i udahnes duboko. Pa opet.
I šapućeš to „pusti“ kad god krene da se pomalja ponovo.
Pa opet duboko udahneš i nastaviš dalje. Kroz život. Najbolje što umeš..
