Vremenom shvatamo da najbolja životna situacija nije da se zaljubljujemo, već da budemo spokojni.
Tek kada dođemo do ove unutrašnje ravnoteže u kojoj ništa nije previše, mi ne osećamo nedostatak bilo čega, zaista smo ispunjeni. Naravno, ljubav može doći, ali to nije obavezna nužnost.
Zanimljivo da je većini ljudi glavni cilj pronalazak savršenog partnera.
Svakog dana se naši mobilni telefoni sve više obogaćuju aplikacijama za olakšavanje ove potrage. Izloženi smo emitovanim televizijskim programima, u najpopularnijim terminima, koji imaju za zadatak istu nameru, istu svrhu. Tragamo u ogromnom okeanu, pre nego što završimo neotuđivo putovanje: samospoznaje tj. transformacije svesti.
„Nemoguće je postići mir u spoljašnjem svetu dok ne postignemo mir sa nama samima.“
~Dalaj Lama
Dovršavajući ovo nepogrešivo hodočašće duž naše unutrašnjosti, penjanjem ka praznim prostorima i potrebama, ono nas vodi da izaberemo putnike koji su loše naznačeni. Efemeralni odnosi ,koji ostaju ugravirani u samoći naših jastuka, već su preplavljeni slomljenim snagama i suzama. Ima mnogo ljudi koji najveći deo svog životnog ciklusa preskaču tangente od jednog srca do drugog, akumulirajući razočaranja i gorčinu.
U ovom scenariju imamo samo dve mogućnosti, kao što je Graham Greene rekao u svom romanu „Kraj priče“: pogledajte unazad ili gledajte napred. Ako smo bogati iskustvom i mudrošću, izabraćemo pravi put, unutrašnji put. Tu možemo da stavimo lavirint naših emocija kako bismo pronašli dragocenu ravnotežu koja nam je potrebna.
Najbolje stanje života je kada smo mirni
Spokoj nije apsolutno stanje bez emocija. To čak ne znači odricanje od ljubavi i strasti koja nas čini ljudima, koja nam daje krila i korene. Spokojni ljudi ne izbegavaju bilo koju od ovih emocija, ali ih vide iz perspektive u kojoj se veoma dobro poznaju granice, gde je umerenost svetionik koji osvetljava njihov unutrašnji mir.
Živimo u kulturi mase u koju smo gurnuti da tragamo za partnerom kao da bi time mogli postići mnogo željenu samorealizaciju. Izrazi kao što su „Kad pronađem devojku, ja ću rešiti svoje probleme“ ili „Svi vaši bolovi će nestati kada pronađete idealnog muškarca“, nisu ništa nego trajno otkazavanje naših identiteta kako bi se stvorila i idealizovala apsolutistička i pogrešna ljubav.
Najbolje stanje ljudskog bića ne može biti ljubav, koja dovodi do anuliranja nas kao ljudskih bića. Ne znači dati apsolutno sve, dok se naša vitalna prava uništavaju zbog strašnog straha da budemo sami. Najbolje stanje je smirenost, sa ispravnom unutrašnjom harmonijom, harmonijom koja ne ostavlja praznine, očajne priloge ili nemoguće idealizacije.
Zato što ljubav ne opravdava sve, koliko god vas uveravaju u suprotno. Ne opravdava napuštanje sebe.
Kako pronaći unutrašnji mir
Antoan de Saint-Expuery je rekao da je polje svesti ograničeno: prihvata samo jedan problem istovremeno. Ova fraza sadrži očiglednu realnost: ljudi akumuliraju beskonačan broj problema, ciljeva, potreba i želja u njihovom umu. Zanimljivo je da među njima postoje i oni koji veruju da ljubav rešava sve, da je to višenamenska krema koja se brine o svemu i stavlja sve na svoje mesto.
Međutim, pre nego što skočite u svemir s nadom da ćete imati sreće u ljubavi, ispravna stvar je da se krećete napred postepeno. Pre svega, moramo naći mir, unutrašnji mir sa kojim bi mogli reorganizovati naše lične zagonetke, kako bi dobili snagu i uzdržanost. Da biste uspeli, predlažemo da razmislite o sledećem nizu dimenzija.
Strategije za pronalaženje unutrašnje ravnoteže
Bez obzira da li verujemo ili ne, u toku našeg životnog ciklusa taj trenutak uvek dolazi. Taj trenutak kada, da bismo bili mirni, sebi kažemo: „Želim spokoj, želim naći svoj unutrašnji balans“. Ovo je izuzetan način da se podstakne naš lični rast, a da to učinimo, nema ništa bolje od promovisanja promena.
Prvo što treba uraditi jeste naučiti identifikovati važne odnose u sadašnjosti i odvojiti ih od nezadovoljavajućih. Niko ne uspeva da postigne željeni mir, ako je stvorio štetnu vezu sa jednim od članova svoje porodice, svojim prijateljima ili kolegama.
Drugi korak je donošenje najvažnije odluke: prestanite da glumite žrtve. Iz pojedinih aspekata, svi smo žrtve: žrtve toksičnih veza, žrtve naše nesigurnosti, opsesija i naših granica. Moramo biti sposobni da promenimo naš stav kako bismo skupili hrabrosti da prebrodimo sve barijere.
Kada realizujemo prethodna dva koraka, neophodno je učiniti i treći, najviši stepenik. Moramo imati jedan jasan cilj, dobro definisan: da budemo srećni.
Moramo hraniti sreću, kako bismo konačno mogli da budemo dobri sami sa sobom, sa onim što imamo i sa onim što smo postigli.Ovo samozadovoljstvo koje se hrani ljubavalju dovelo bi nas bez sumnje u jak balans.
Ljudi, čija su srca u ravnoteži i čiji um je naseljen spokojstvom, ne vide ljubav kao nužnost ili očajnu želju. Ljubav nije spasilačka linija, jer smirene ljudi nije potrebno spasiti. Ljubav je dragoceno blago koje se nađe, idući putem sopstvene volje i slobode, postaje najlepša dimenzija čoveka.
