„Moje dame! Zapamtite da naslaga prašine štiti drvo koje se nalazi ispod. Kuća postaje dom kada na nameštaju možete ispisati – Volim te.
Znala sam svakog vikenda provesti bar 8 sati čisteći, jer sam htela da sve bude savršeno, za slučaj da neko navrati do mene. Konačno sam jednog dana shvatila da niko nije došao- svi su bili negde napolju, živeći i zabavljajući se.
Danas, kad me ljudi posećuju, ne moram im objašnjavati stanje svog doma, svi su uglavnom zainteresovani za stvari koje sam radila i radim dok živim i zabavljam se. Ako to još niste shvatile same, molim da poslušate ovaj savet. Život je kratak. Uživajte ga!
Čistite koliko morate…. zar ne bi bilo bolje da naslikate sliku, ili napišete pismo, ili ispečete kolače, ili zasadite cvet, naučite razliku između ŽELIM i MORAM?
Čistite koliko morate… ali nemate previše vremena…. sa rekama koje možete preplivati, planinama na koje se želite popeti, muzikom koju želite čuti, prijateljstvima koje želite zadržati, i životom koji želite živeti…
Čistite koliko morate, ali život je tamo napolju, sa suncem u vašim očima, vetrom u vašoj kosi, pahuljama snega na vašem licu, kapima kiše…. Ovaj dan se neće ponoviti!
Čistite koliko morate, ali imajte na umu…. Starost ce doći, i ona nije ljubazna… a kad umrete, a umreti se mora…. vi sami ćete napraviti samo još više prašine…
Podelite ovo sa svim prekrasnim ženama u vašem životu.“
zanimljiv i duhovit tekst, stvarno je da neke zene provedu ceo zivot cisteci i brisanjem prasine. Moguce je i platiti zenu , nije to tako skupo, koja ce ocistiti kucu umesto vas
Prvi stereotip ugrađen u ovaj tekst je taj da samo žene brišu prašinu / uređuju dom. Drugo, zar ima nešto loše u tome ako se želi biti uredan? Treće, nije život uvek „tamo, negde“, na nekim „planinama, među pahuljama i s’ vetrom u kosi…“ :). Život je život. Svako od nas ga živi kako najbolje ume. Možda neko nalazi zadovoljstvo u svakodnevnoj rutini? U porodici i brizi o istoj? U pričicama pred spavanje? U hiljadu i jednoj „maloj stvari“ koje čine život umesto da, k’o proteran, izvodi besne gliste sebično ganjajući tamo neki ideal života.
Poenta teksta i jeste da radite ono sto bolite a ne po ceo dan mlatite po kuci krpom. E sad, autor je naveo planine, vama je sreca nesto drugo ali poenta ostaje ista.
Cisti brate, niko ti ne brani, vidim da volis
Svi smo mi uredni,ali ne pretjerano i bolesno.Treba odvojiti vrijeme i uživati u igri sa djecom ,izvesti ih u prirodu,skuhati,sve drugo svesti na minimum i jednom mjesecno veliko spremanje. Treba se prošetati,dobru knjigu pročitati,pozorišnu predstavu pogledati ,djecu odvesti na dječije predstave,i sporske treninge i mnogo,mnogo lijepih stvari u kojima možemo zajedno uživati i sječati se i kada djeca porastu. Učiti ih pjesmice i priće ,možemo ,zajedno uz igru i pjesmu sve zajedno pospremiti po kući na radost i zadovoljstvo sviju. Ne trebaju žene da budu mučenice za sažaljenje..
Živi život ❤️
Prelepa pesma, bolji prevod…
❤️?❤️
PRAŠINU BRIŠI AKO MORAŠ BAŠ
Prašinu briši ako moraš baš, ali bi bilo bolje
da naslikaš sliku neku il’ pismo napišeš s malo volje
napraviš tortu ili posadiš drvo za sebe
razlikuješ prostu želju od stvarne potrebe
Prašinu briši ako moraš baš, al’ znaj da vremena nema
da preplivaš reke i osvojiš planinske vrhove neke
da muziku slušaš i pročitaš dobre knjige
s prijateljima nazdraviš i vodiš život svoj bez brige
Prašinu briši ako moraš baš, al’ svet je negde vani
u sunčevom sjaju i vetru što ćarlija
i kad zaveje i kad mraz stegne rani
znaj da ovi neće se ponoviti dani
Prašinu briši ako moraš baš, al’ jedno znaj
starost će doći i neće biti ljubazna za kraj
kad jednom odeš, a otići moraš to znaš
I ti ćeš prašina postati samo, i ništa više baš
Rose Milligan
Žalosno je odabrati svakodnevno čišćenje uz toliko ,drugih,lijepih i kreativnih i puno zdravijih stvari za raditi !