Obratio se muškarac Bogu: “Bože, zameni  moje i ženino mesto. Sedi kod kuće, ništa ne radi, želim da budem na njenom mestu…“.

Bog je ispunio njegovu želju.

Sledećeg jutra, probudio se muž na mestu žene:

Skočio, pripremio doručak, starijeg spremio u školu, mlađeg odveo u vrtić, posle po namirnice, onda skuvao ručak , opeglao veš… Samo što se spremio da se odmori malo, setio se da mora po starijeg iz škole, i mlađeg iz vrtića. Jednog, drugog pokupio, oko domaćeg pomogao, već je vreme za spremanje večere.. .

Večerali su, sudove oprao, sve sklonio, decu okupao, uspavao, samo što je legao da odmori, a žena mu: “A, bračna dužnost?”..

Prošao mesec, muž moli kroz suze: “Bože! Vrati sve kako je bilo, ne mogu više!” Bog odgovara: “Prekasno je. Trudan si”