Da odgajite sina Muškarca

 

On ima tri godine, i od njegovog „mama, ja te mnogo volim“, rastapa se srce i muti se um. Jedino što želiš jeste da zaroniš nos u meke obraščiće ili iza uveta i da upijaš miris kože tvog dečaka. Naravno da treba da uživaš u svom detetu, ali treba da shvatiš da je tvoja uloga u njegovom životu mnogo kompleksnija od pružanja nežnosti.

Rodila si sina, napravi od njega pravog muškarca. Ja sam majka, ali sam pre svega žena. Prva žena u njegovom životu. Kako se bude ophodio prema meni isto će se ophoditi prema svim ostalim ženama nadalje u njegovom životu. Uvek imam to na umu.

Pogotovo sad dok je još uvek mali. Sad stiče navike, sad gradi odnose, sad se postavljaju temelji vrednosti. A kad odraste biće već lakše, ponavljanje je majka znanja.

 

 

Ja želim da moj sin bude muškarac. Samostalan. Zato neću otrčati po sok, čim mi zatraži. Ustani, odvoji se od igre i uzmi sam. Muškarac mora da bude samostalan. Obziran. Zato mu neću dozvoliti da jede iz mog tanjira. Iz obzira prema meni, koja sam takođe gladna, a on već ima svoj tanjir.

Muškarac mora da zna da njegove potrebe nisu prioritetne, i da mora da se vodi računa o interesima drugih ljudi. Brižan. Zato mu neću dati poslednje parče čokolade, jer postojimo i sestra, i ja. Neka je i svega deset milimetara, ali čokoladu moraju da probaju svi.

Muškarac mora da brine o bližnjima. Neko ko završava poslove. Zato neću za njim da skupljam igračke, čak i ako mi priredi predstavu sa suzama i demonstriranjem tuge. Ne žurim nigde, sačekaću.

Muškarac mora da obavi svaki posao do kraja. Neću mu kupiti veliku bombonu u prodavnici, ako je vikanjem okupio sažaljivu publiku oko sebe. Bombona je nagrada. Muškarac mora da zna da se nagrada za neprimereno ponašanje ne dobija.

Ja ću saslušati njegovu ogorčenost i objasniću mu suštinu onoga što se desilo, ako je, recimo, uzeo igračku drugom detetu i bio zbog toga izgrđen. Ne treba da plače i da se žali. Mora da zna da se za sve snose posledice.



Muškarac mora da bude odgovoran. Jak. Naučiću ga da ume da se menja i da se dogovara. Čak se i tada može desiti da sve krene naopako.

Mora da bude spreman na poraze. Muškarac postaje jak, tako što prebrodi poraze. Odvažan. Ja ću mu reći: „Popni se na brdašce“, čak i ako je brdašce visoko, a on još mali za to. Ja ću da stojim dole i da pazim. Muškarac mora da bude odvažan i da osvaja najviše vrhove.

Ja ću da podviknem i da se naljutim, ako ne poštuje moje granice. Mene treba da sluša i da nauči da i ja imam svoju teritoriju. Muškarac mora da shvati da postoji prostor drugog čoveka i da je taj prostor neotuđiv.

Biće mi krivo kad padne i udari se. Zagrliću ga i poljubiću ga. Jer nije sramota plakati kad te nešto boli. Muškarac mora da zna da pokaže emocije. Ja ću da ga lečim, učim, uz moju pomoć će se razvijati, pomagaću mu, slušaću ga, brinuću o njemu, pružaću mu toplinu i nežnost, ljubiću ga mnogo, grliću ga snažno. Mora da nauči da blizak znači, kada je blizu.

Muškarac mora da ume da voli. Za njega ću učiniti sve. Sve što je moguće da se učini. Ali nikada neću zaboraviti na sebe: želim da zna da niko nije dužan da mu posveti svoj život. I baš zato što ga volim,moj sin će postati muškarac. Neka u svetu bude bar još jedan Muškarac više.

L.A.

Komentari

komentara

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *