Naučnici su utvrdili 10 stvari koje su potrebne za sreću (odredili su čak i sumu novca)

Svi ljudi žele da budu srećni, ali se retko tako osećaju. I mada se sreća može meriti – ona se proučava na univerzitetu i naučnici već decenijama proučavaju ovaj fenomen – još niko nije uspeo da snagom volje postane srećan.

Iznenadna euforija, osećaj ispunjenosti u životu i ljubavi prema sebi i celom svetu, nekada se pojavi u načudnijem trenutku, a i sasvim suprotno – može da izostane kada za to postoje svi uslovi. Ipak, postoji recept za sklad i unutrašnje blagostanje, a rezultati naučnih istraživanja to potvrđuju.

Femina je odlučila da otkrije šta je sve potrebno za sreću

Od čega zavisi sreća

Pokazalo se da osećaj sreće samo 10% zavisi od spoljašnjih faktora: uslova života, novca, obrazovanja itd. Siromašni seljak se subjektivno može osećati bolje, od bankara koji zarađuje više od 200.000 dolara godišnje.

Još 40% je genetska predispozicija. Postoje ljudi sa dobrim lučenjem neurotransmitera: njihov nervni sistem štedro proizvodi hormone sreće (endorfine, serotonin, dopamin i oksitocin) bez obzira na životne okolnosti. Takvi ljudi se brzo oporavljaju od nedaća i gubitaka, jer ih njihova biohemija vraća u ravnotežu. Drugi pate čak i dok sede za prazničnim stolom na sopstvenom rođendanu, okruženi gostima i poklonima.

I na kraju, preostalih 50% su naši sopstveni postupci: koje ciljeve sebi postavljamo, kakve odnose gradimo s ljudima. Upravo na tih 50% možemo da utičemo, a tu je važno da ne osujetimo sebe.

Šta nas sprečava da postanemo srećni

Obično težimo dobrim ocenama, dobro plaćenim poslovima i materijalnim bogatstvima, ali izgleda da unutrašnja sreća ne zavisi mnogo od njih. Istina, novi stan i skupa kola pružaju osećaj zadovoljstva, ali samo za kratko, samo dok se na njih ne naviknemo.

Nema nikakvog smisla želeti sav novac ovog sveta. Naučnici su utvrdili da novac zaista donosi sreću, ali sve dok godišnji prihod ne dostigne 60-75 hiljada dolara (bar u Zapadnom svetu). A onda, čak i ako zarada postane još veća, nivo sreće dalje ne raste. Psihoterapeut Klej Kokrel, koji savetuje klijente čiji imetak prelazi 50 miliona dolara, kaže da su svi oni nezadovoljni: osećaju krivicu što su bezobrazno bogati, a i dalje nisu zadovoljni.

Ponekad se ljudi čak i plaše da budu srećni. Herofobija je strah od sreće i zabave. Ona je posledica verovanja u teoriju da je život kao zebra – ako ti se dogodi nešto dobro, obavezno će ti se zatim destiti i nešto loše. U stvari, herofobija nema nikakvog osnova. To je anksiozni poremećaj koji treba lečiti.

Šta onda treba učiniti da bismo postali srećni?

Kupite slobodno vreme

Istraživanja pokazuju da angažovanje profesionalaca koji obavljaju kućne poslove čini da ljudi postanu zadovoljniji sopstvenim životom. Saznajte koliko košta čišćenje stana, kuvanje ili da neko umesto vas vodi dete na trening. Možda možete da to sebi dozvolite, a zauzvrat ćete dobiti nekoliko sati neprocenjivog odmora.

Družite se i pomažite drugima

Još jedan važan pokazatelj sreće je koliko vremena provodite sa drugim ljudima, posebno se onima koji su vam dragi. Istraživanja su pokazala da su se čak i zatvorene osobe bolje osećale kada su počele da se više druže. Tokom eksperimenta su dovođeni u situacije da razgovaraju sa nepoznatim ljudima. U početku su mislili da će im biti neprijatno, a pokazalo se kao blagotvorno iskustvo. Prema drugom istraživanju, oni koji brinu o drugima, bave se volontiranjem i dobrotvornim radom, srećniji su od onih koji misle samo na sebe.

Donosite hrabre odluke

Profesor Lori Santos sa univerziteta Jejl kaže da često izbegavamo promene da bismo se zaštitili od raznih složenih situacija: ostajemo u lošem braku jer bi razvod doneo komplikacije ili se ne odlučujemo da napustimo dosadan posao, iz straha da ne ostanemo bez stalnih prihoda. Istraživanja, međutim, pokazuju da ljudi imaju sklonost da preuveličavaju silinu i trajanje svojih emotivnih reakcija na negativne događaje (to se naziva afektivnim predviđanjem). U praksi, svi se mi uspešno nosimo s teškoćama: i sa razvodom i traženjem drugog posla. Mnogo smo izdržljiviji nego što mislimo i to moramo uzeti u obzir pri donošenju odluka.

Meditirajte

Većina ljudi se seća samo dobrih događaja iz prošlosti, zanemarujući loše, a takođe veruje da će budućnost biti bolja od sadašnjosti. Posledica toga je da se ne koncentrišemo na sadašnji trenutak i tako propustimo da ga proživimo u potpunosti. Istraživanja pokazuju da meditacija pomaže da naučimo da budemo obazriviji i svesniji i podiže nivo sreće.

Birajte posao prema želji, a ne plati

Dokazano je da srećni ljudi bolje rade. I obrnuto, posao koji volite, koji vas ispunjava i daje vam osećaj uspešnosti – čini vas srećnim. Osnivač pozitivne psihologije, Martin Seligman, smatra da kad odaberete posao koji maksimalno otkriva vaše sposobnosti – uživaćete svaki dan. Zagovornici pozitivne psihologije ovo nazivaju stanjem protoka, u kome postižnete potpuno stapanje sa svojim poslom – utapate se u njemu, ne misleći ni na vreme, ni na sebe, tako da umesto umora stalno dobijate novu energiju.

Održavajte svoj mikrobiom

Bakterije koje žive u nama predstavljaju moćnu silu, koja može da značajno utiče na naše raspoloženje i emotivno stanje. Prema istraživanjima, na mikrobiom (skup bakterija koje žive u telu) pozitivno utiču: povrće, voće i u umerenim količinama crna čokolada i kafa, što doprinosi osećaju sreće.

Pazite na svoje držanje

Norveški istraživači smatraju da postoji veza između upravnog držanja kičme i osećanja sreće. Proučavali su kako vežbe pravilnog držanja tela utiču na ljude u depresiji. Onima koji su radili vežbe, raspoloženje se poboljšalo i krajem dana su se osećali manje umorni, a istovremeno i srećniji.

Obratite se psihoterapeutu

Čak i ako imate puno prijatelja i veliku porodicu, možda niste spremni da im pričate o svojim skirvenim strahovima, a oni da vas saslušaju bez primedbi, saveta ili jedva čekajući da se raspričaju. Psihoterapeut Anastasija Rubcova tvrdi: osjećaj da nas vide i čuju najvažnija je komponenta sreće. A terapeut je neko ko tu može da pomogne. Može li nas psihoterapija naučiti kako da izvučemo iz sebe ta prodorna, radosna iskustva, koja nazivamo srećom? Ne, ali značajno poboljšava opšte stanje. Pogotovo kad tome dodate sport, zdrav san i dobre prijatelje. A u dobrim okolnostima, začas će sinuti iskra sreće.

Recimo, srećno ćemo se zaljubiti.
Ili biti očarani šetnjom kroz zimsku šumu.
Ili iznenada ugledati kaput svojih snova.
Ili sedeti u tišini bez igde ikoga, uz čaj i parče pite.
I biti srećni..


Komentari

komentara

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *