Svetu ne trebaju bučni, brbljivi momci s napumpanim mišićima, tesnim majicama i naduvanim egom. Svetu su potrebni tihi ljudi. Zašto? Jer nas tihi ljudi teraju na razmišljanje. A razmišljanje donosi jasnoću i tera na promene.
Kijanuova ličnost me je oduvek intrigirala. On je vrlo ćutljiv čovek, koji sve drži u sebi. Još uvek se nije navikao na slavu, iako dugi niz godina zasluženo važi za jednog od kultnih glumaca Holivuda.
Kijanu ne traži slavu i pažnju. Naprotiv, više voli tišinu. A kad konačno reši da progovori, njegove kratke rečenice odjeknu kao bomba, kao u jednom intervjuu sa Stivenom Kolbertom:
Stiven: „Kijanu, šta misliš da nas čeka posle smrti?“
Kijanu: “Samo znam je da ćemo nedostajati onima koji nas vole.”
U samo nekojiko reči, Rivs je uspeo da izrazi čitav smisao života. Bio je to zaista veličanstven trenutak.
Vreme za traženje odgovora
Tokom malo poznatog intervjua sa Kijanuom 2000. godine, novinar Kris Hit pažljivo je proučio kako Kijanu koristi ćutanje.
„Pitao sam ga zašto glumi u filmovima. Glumac je ćutao 42 sekunde, bez ijedne reči i zvuka, pokušaja da izbegne odgovor ili nagoveštaja kakav će odgovor biti. Veći deo vremena, glavu je držao okrenutu u stranu, kao da je tamo bio izvor kiseonika.
Na kraju je rekao: „Hm, na pamet mi pada samo jedna reč, a to je – zabava.“ Nekoliko minuta kasnije, pitao sam ga sprema li se da napiše knjigu ili snimi film. Na to je glumac uzvratio samo tihim uzdahom.
U najgorem slučaju, dešava se upravo to. Postavite pitanje Kijanu Rivsu i… samo čekate. A u svemiru se za to vreme planete sudaraju i zvezde postaju supernove, na Zemlji se uništavaju šume, životinje riču i ljudi viču, prave buku od besa ili radosti.
A za sve to vreme, Rivs sedi i ćuti.
Ovog puta je njegovo ćutanje trajalo 72 sekunde.”
Kijanu prvo razmišlja ima li odgovor, a zatim smišlja kako da ga što bolje objasni sagovorniku. Zato u većini Kijanuovih intervjua postoje veliki intervali tišine. I zato su njegovi televizijski nastupi naizgled tako površni – za odgovor mu je potrebno dosta vremena, a u trominutnom intervjuu ga nema baš mnogo.
Odgovori na složena životna pitanja uvek zahtevaju mnogo vremena
Tihi, meki govor doprinosi zbližavanju
Bili Ajliš u svojim pesmama takođe koristi ovaj princip. Mnoge njene lirske pesme pevaju se tako tihim i mekim glasom, da se nehotice nagnete napred kako biste razumeli šta peva.
Kijanu radi isto tokom svojih intervjua – kao da vas vodi na putovanje kroz svoj život. Holivud želi da on bude glasan i moderan, ali sam Kijanu se svesno ponaša sasvim drugačije.
Često nam govore da budemo glasniji. Društvene mreže nas uče da svuda stavljamo smajlije, emodžije, heštegove i ogromne naslove na klipove, da bismo privukli pažnju. A možda bi trebalo, da bi nas zaista čuli, da prestanemo da pravimo buku?
Tihi glas, poput Rivsovog, vas prvo privuče, a tek onda čujete šta vam govori.
Fraze koje publiku prosto bace u nesvest
Najbolje ih je opisala Miki Tarner u članku „Kijanu – čovek od nekoliko reči“. Rivs nije bio loš sagovornik, samo bi se povremeno sasvim povlačio u sebe, a onda izgovarao frazu koja publiku bukvalno baci u nesvest.
Recimo, novinarka ga je pitala smatra li da je trilogija Matriks bila presudna za njegovu karijeru, na šta je glumac robotskim glasom odgovorio: „Ja sam ovlašćeni predstavnik trilogije Matriks. Moje radno vreme…”
Kad ne govorite skoro ništa, sedite zavaljeni u fotelji i samo slušate, tek povremeno ubacujući poneku reč, imate mogućnost da izbacite nešto što će ljude zapanjiti i naterati da se duboko zamisle.
Tišina izaziva radoznalost
Kijanu u svojim nastupima briljantno koristi tišinu, tako da slušaoci s nestrpljenjem čekaju da je prekine i čuju šta ima da kaže. Tišina stvara napetost, odvlači pažnju od prebiranja po mobilnom telefonu i usmerava je na govornika. Takođe podstiče radoznalost, što omogućava razgovor u kome će vas zaista saslušati.
Tišina razbija šablone
Holivudski glumci su po pravilu veoma glasni i čine sve da istaknu svoju ličnost, a Kijanuovo ćutanje razbija sve šablone.
Pokušajte ovo: idite na radni sastanak, gde treba da date svoje mišljenje. Ne govorite ništa. Samo sedite, pažljivo slušajte i izgledajte zainteresovano. Prosto ćutite, oduprite se želji da se uključite u razgovor i videćete do čega će to dovesti. U jednom trenutku, vaše ćutanje će narušiti tok sastanka i neko će vas pitati za mišljenje. Tada će vas sigurno svi pažljivo slušati.
Na sastancima ljudi vole da mnogo pričaju, a kad svojim ćutanjem narušite to pravilo, pomažete prisutnima u razmišljanju.
Čovek se teško odupire želji da progovori. A nije mu ništa manje teško da se uzdrži od pokušaja da razgovori i najćutljivijeg sagovornika.
Pauze daju vreme za analizu
Ćutljivi ljudi, poput Kijanua, uvek u razgovoru prave strateške pauze. Pre svake važne izjave, oni malo zastanu. Isto čine i kada daju kompliment ili izraze zahvalnost, kako bi im pridali što veći efekat.
Pauze tokom dijaloga omogućavaju našem umu da razmišlja analitički. Problem je što te pauze obično ne pravimo namerno i ispunjavamo tišinu raznim uzrečicama I uzdasima. Pauza čoveku pomaže da razmisli.
Što si pametniji, manje pričaš
Ovo sam naučio od Kijanua: opširnost nije pokazatelj vaše inteligencije. Uopšte nećete uticati na sagovornika podizanjem intonacije ili nastojanjem da svojim rečima pridate značaj. Pametnim vas čini:
- Umeće da se drugome pružite priliku da prvi govori,
- umeće da slušate,
- sposobnost da izrazom lica pokažete da vas razgovor zanima,
- navika da manje govorite,
- empatija.
Tihi ljudi nas teraju na razmišljanje
Ćutanje nije samo zlato. Takođe nas tera na razmišljanje. A u ovim teškim vremenima nam treba više vremena za razmišljanje.
I obrnuto, ne možete razmišljati o rečima svog sagovornika, ako ne znate šta ćete mu reći.
Umeti ćutati je dobro, jer tada imate priliku da razmislite. Tihi ljudi menjaju svet.
10 priča zbog kojih ćete se ponovo zaljubiti u Kijanu Rivsa
