Internet je prepun saveta kako postići sreću, a to su uglavnom preporuke ljudi koji pojma nemaju o čemu govore. Nemojte im verovati.
I ne treba da im verujemo – radije verujmo neurobiolozima jer oni neprestano proučavaju sivu masu u našoj glavi i najbolje znaju šta je potrebno da bismo bili srećni.
Američki neurobiolog Aleks Korb objašnjava svoje stavove o tome:
1. Glavno pitanje
Ako ste klonuli duhom, postavite sebi važno pitanje:
Zašto sam zahvalan sudbini?
Pa dobro, sve je to lepo, reći ćete vi, ali zar osećaj zahvalnosti stvarno ima biološki efekat na mozak? Zapravo ima.
Znate li kako deluje antidepresant bupropion? On stimuliše stvaranje neurotransmitera dopamina. Kao i osećaj zahvalnosti.
A znate li kako deluje fluoksetin? Stimuliše neurotransmiter serotonin. Isto kao osećaj zahvalnosti.
Da, jedan od glavnih efekata zahvalnosti je porast nivoa serotonina. Kad razmišljate o tome na čemu ste zahvalni sudbini, usredsređujete se na ono pozitivno u životu. To je jednostavan način da povećate proizvodnju serotonina u mozgu.
2. Govorite o svojim negativnim osećanjima
Osečate se loše? Definišite svoje stanje.
Šta je to – tuga, zabrinutost, nezadovoljstvo?
Već to je dovoljno da se osetite bolje! Mislite da je ovo besmislica? Vaš mozak misli drugačije.
Prilikom jednog istraživanja, ispitanicima su pokazivali fotografije ljudi s različitim izrazima lica i merili reakcije mozga. Sasvim očekivano, amigdala je reagovala na prikazane emocije.
Međutim, kada je od ispitanika zatraženo da imenuju te emocije, aktivirao se ventrolatorni prefrontalni korteks mozga, dok je aktivnost amigdale opala. Drugim rečima, imenovanje emocija smanjuje njihov uticaj na čoveka.
3. Donesite odluku
Jeste li nekad doneli odluku i zatim osetili olakšanje? Nije to slučajno.
Neurobiologija pokazuje da donošenje odluka smanjuje zabrinutost i uznemirenost, a takođe pomaže u rešavanju problema.
Prilikom donošenja odluka, stvaramo namere i postavljamo ciljeve. Sve to pozitivno deluje na prefrontalni korteks, što smanjuje zebnju i nemir. Osim toga, donošenje odluka pomaže u smanjivanju aktivnosti strijatuma (bazne ganglije), koji nas obično usmerava na negativne impulse i radnje.
I konačno, donošenje odluka menja našu percepciju sveta, a to pomaže da se pronađe rešenje problema i smiri limbički sistem.
4. Približite se ljudima
U okviru jednog istraživanja, sproveden je ogled u kome su ispitanici igrali kompjutersku igru dobacanja lopte. Jedan učesnik je bacao, a drugi vraćao loptu. Čovek je zapravo sedeo samo sa jedne strane ekrana, a loptu je vraćao računar, ali je učesnicima rečeno da likovima na ekranu upravljaju stvarni ljudi.
Šta se dogodilo kada su ti „drugi ljudi“ odbili da vrate loptu? Mozak ispitanika reagovao je na isti način kao na fizički bol. Naš mozak zapravo reaguje na odbacivanje isto kao na slomljenu nogu!
Društveno odbacivanje uključuje prednji korteks i centralni deo mozga – isto kao fizički bol.
Drugim rečima, mozgu su izuzetno važni odnosi sa drugim ljudima. Želite li da ih podignete na viši nivo? Fizički se približite ljudima – naravno, samo bliskima.
Čitajte još: 8 saveta neurobiologa o tome kako postati srećan jednom i zauvek
