Postoji na hiljade saveta i psiholoških metoda kako da se osećate srećno i da se radujete svakom novom danu. Ali šta nas može posavetovati naš sopstveni mozak?
Femina je prikupila savete neurobiloga, koji tačno znaju zašto i kada nam mozak pruža osećaj potpunog zadovoljstva
Naučite da kažete „hvala“
Šta se dešava: kada se zahvaljujemo čoveku ili čak sudbini za nešto, onda se fokusiramo na pozitivne strane života. Prijatne uspomene i osećaj zahvalnosti podstiču lučenje serotonina u prednjem delu kore velikog mozga. Ovaj metod se često koristi u lečenju depresije.
Rešavajte probleme jedan po jedan
Šta se dešava: mozak 24 sata traži rešenje za svaki problem koji nas muči. Na to se troši mnogo energije, zato osećamo nervozu i razdražljivost ako se mozak već umorio, a rešenja i dalje nema.
Ali za svako rešenje on povećava sebi porciju neurotransmitera, koji umiruju limbički sistem i pomažu nam da ponovo vidimo svet u najboljem njegovom izdanju. Zato je zaista najbolje da rešavamo probleme jedan po jedan.
Iskažite sve loše što vam se nakupilo
Šta se dešava: kada jednostavno vidimo nešto neprijatno i kada govorimo o tome što nam se ne dopada, aktiviraju se različiti delovi mozga.
U drugom slučaju neprijatne emocije slabije utiču na čoveka. Zato je korisno da iskažete sve što vam se nakupi, pa će mozak početi da luči serotonin, čak će izvući i nešto pozitivno iz svake neprijatnosti.
Dodiri i zagrljaji
Šta se dešava: za čoveka je važan socijalni uticaj. Socijalna podrška, posebno dodiri i zagrljaji pomažu čoveku da se brže oporavi nakon bolesti.
Ako se iz života ukloni taktilna komunikacija, mozak će to shvatiti isto kao da je fizički bol, jer su za to odgovorne iste zone. Kao rezultat, aktiviraće se procesi koji utiču na raspoloženje i potpomažu pojavu depresije.
Učiti, učiti i samo učiti
Šta se dešava: nove informacije za mozak predstavljaju neprestanu promenu sredine. Zato se on trudi da se adaptira, razvija se i nagrađuje sebe dopaminom, hormonom sreće, za dobijanje i obradu nove informacije.
Ako želite da budete srećni, nemojte se plašiti da probate nešto novo, da menjate okolinu i da učite sve što još niste naučili.
Bavite se sportom
Šta se dešava: fizičko opterećenje – to je stres za telo. Čim se završi opterećenje stresom, izlučuje se endorfin. Njega luči hipofiza kao nagradu i sličan je opijatima (npr. morfijum), koji smanjuju bol i podižu raspoloženje.
Nije potrebno da trčite maratone, čak i obična šetnja može da pravi čuda. Ne smatraju je uzalud mnogi pisci i kompozitori obaveznim uslovom za kreativni proces.
Čvrsto spavajte
Šta se dešava: dok spavamo u mraku, luči se hormon melatonin; on usporava sve procese u organizmu, pomaže mu da se regeneriše i podiže nivo serotonina u hipotalamusu.
Ako mozak oseti promenu svetlosti, počinje da se luči hormon stresa, kako bi brže probudio telo. Zato je važno spavati po 6-8 sati dnevno, isključivo u mračnoj prostoriji.
Stalno budite u iščekivanju nečeg prijatnog
Šta se dešava: proces iščekivanja zadovoljstva, na primer hrane ili seksa, sličan je refleksu lučenja pljuvačke, koji je otkrio Pavlov. Naš mozak oseća naročito zadovoljstvo kada predoseti da će se nešto prijatno desiti.
Zato mi volimo da brojimo sate i minute do nekog posebnog trenutka – rođendana, svadbe, susreta s prijateljem, ili jednostavno, do kraja radnog dana.
Čitajte još: Samo su četiri stvari potrebne za sreću
