Znam šta znači voleti sebe. To znači da se izjutra budim više ne razmišljajući kako na svetu postoji neko srećniji, lepši, pametniji, mudriji i bolji od mene.
To znači da se gledam u ogledalo i ne želim da skrenem pogled sa svog odraza. Verujem tom odrazu. Uopšte nije važno jesam li našminkana ili nisam, nije važno u kakvom sam raspoloženju… Naprosto verujem onome što mi blista i gori u srcu.
Znam šta znači voleti sebe. Ne čekam više na neke događaje, sastanke, prilike, rođendane, proslave, vikende… Ne čekam ljubav i pažnju! Dozvoljavam sebi da budem srećna danas, sada.
Gledam prolaznike pravo u oči, ne spuštam pogled na prljavi asfalt. Znam da je svet oko mene divan, kao što je oduvek bio.
Znam šta znači voleti sebe. Radujem se svakom uspehu bliskih, dalekih, otišlih i zaboravljenih ljudi. Radujem se što žive, dišu, stvaraju, što uspevaju i nešto postižu. Zato što njihov uspeh ni najmanje ne umanjuje ovaj plamen u meni.
Od toga ne postajem manje divna, ne postajem manje voljena i zaštićena. Zato što u meni postoji dubina u kojoj ima ima mesta i za njihov uspeh.
Sposobna sam da budem deo njihove radosti i celim svojim bićem pojmim da je svaki njihov uspeh takođe uspeh i radost celog sveta – što znači da je, kao i ceo ovaj svet, njihov uspeh deo mene.
Znam šta znači voleti sebe. Ne žalim se više na životne nedaće. Volim čak i probleme. Dočekujem svaku prepreku da osmehom i smislom za humor, shvatajući da iz njih rastu snaga i strpljenje.
Obožavam zemlju, grad i ulicu u kojoj živim. Obožavam pogled s prozora, prolaznike. Čak i takve, depresivne. Jer i oni će, kao ja, jednog dana sigurno naučiti šta znači Voleti Sebe.
