Zašto jakog čoveka može pogoditi sitna podlost

Dogodilo se jednom da je rimski senator, prekaljen u bitkama i vojnim pohodima, najednom zaplakao zbog uvrede. Ne, nije briznuo u plač kao devojka, samo se malo namrštio i suza je potekla. Stajao je pogružen, a suze su tekle, iako je bio snažan i hrabar čovek.

Javno se obrukao. Neočekivano je reagovao na surovu šalu nekog beznačajnog čoveka. Zašto je tako jak i čvrst čovek odjednom pokazao takvu osetljivost i slabost?

Jaki ljudi doživljavaju i prevazilaze ono o čemu drugi i ne sanjaju. Oni se bore, ratuju, spasavaju, trpe velike i teške gubitke. Hrabro podnose bitke i sve što im sudbina stavi na put – i pobeđuju. Progone ih, povređuju, pokušavaju da ih unište, ali oni izdržavaju sve. Bore se i odolevaju.

Međutim, u ličnim odnosima su ostljivi i ranjivi. Evo, jedan čovek je bio hrabar u ratu, borio se s neprijateljem prsa u prsa… A onda ga je sused oklevetao za sitnicu – beznačajno, glupo i ponižavajuće – i on je izgubio snagu, strašno se potresao, napio…

A sitni prevarant je obmanuo jaku ženu – poigrao se njenim osećanjima, uzeo joj novac i naspustio je. I ona neutešno plače…

Hirurg je izveo masu složenih operacija, spasao mnoge živote. Bodrio druge, iako sam nije ni jeo ni spavao, podržavao teške bolesnike svojom ličnom snagom i ubeđenjima. A onda se zbog otrovne šale svog šefa tiranina toliko potresao, da su ruke počele da mu se tresu…

Zašto se to dešava? Zato što tu nemaš s kim da se boriš. Ne možeš se s tim ništarijama upustiti u boj, trošiti municiju. Ostaje ti samo da trpiš poniženje i uvredu. Nisu ti ravni, ne možeš ih izazvati na dvoboj. Ne možeš ih udariti papučom kao insekta. Ništa ne možeš učiniti!

Mali ljudi, zli Liliputanci, sputali su Gulivera. A to je bolno, neprijatno, vrlo ponižavajuće. Stresna reakcija je potpuno normalna i ni najmanje ne ponižava jakog čoveka.

I jaki su ipak samo ljudi. Mogu da plaču i pate, a onda dođe vreme za novu borbu. Napred u pobedu i slavu! Nema vremena za gubljenje ni energije za patuljke, ništarije i insekte. Mada ih ipak treba postaviti na svoje mesto.

I to ćemo moći, kad se setimo ko smo mi, a ko su oni. Evo najjednostavnijeg i najefikasnijeg načina: setite se ko ste i šta ste sve preživeli. Kakav ste uspeh postigli i kakve ste teškoće prevazišli. A onda pogledajte onoga što vas je zasuo otrovnim strelicama. To brzo otrežnjuje i vraća snagu.

Istina, boli i jake, ali ne treba radovati neprijatelje pokazivanjem slabosti…

  • Ana Kirjanova
    Prevod Femina

NEMA KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
ovde unesite svoje ime

Exit mobile version