U zrelim godinama više nema zaljubljivanja

U zrelim godinama više nema zaljubljivanja. Ima samo onoga – neko prija i neko ne prija. Nema „ne mogu da živim bez tebe“ jer ste već toliko puta preživjeli kad ste mislili da nećete. Nema, „ne mogu da učim jer stalno mislim na tebe“, jer više niste ni u školi ni na fakultetu, nego ste na poslu od koga plaćate račune i hranu. Nema nesanice, jer znate da kakav god da je problem, sutra je novi dan i znate da je jutro pametnije od večeri.

I kad nešto krene po zlu, ne ćutite nego kažete jasno i glasno, „ovo hoću, a ovo, izvini, neću“.  I ako nešto ne može, onda lepo kažete „hvala“ i odete..

I to hvala je iskreno. Nije ono cinično. Ono kad ste kivni na nekog drugog što nije ono što biste želeli da jeste i ne ponaša se onako kako biste voleli da se ponaša, bez obzira šta je tome razlog.

Lepo osetite neku zahvalnost za sve lepo i zaboravite sve ružno i idete dalje. Jer znate da nisu svi ljudi jedni za druge. I to nema veze sa onim „suprotnosti se privlače“, nema veze ni sa natalnom kartom, ni sa Bogom, ima veze sa životom. Ima veze sa tajmingom.

Jer, koliko puta vam se desilo da nekog ne vidite nikad i onda odjednom taj neko vam postane vidljiv. Skrene pažnju na sebe, a ranije ga niste ni primećivali. Znate nekog godinama, ali nikad o njemu niste razmišljali u bilo kakvom emotivnom kontekstu. I onda vam se desi.

Sve i da nikad niste izgovorili „volim te“ to ne znači da to „volim te“ nikad niste osećali. Možda nije stiglo da se razvije u veliko „volim te“, ali je sigurno bilo volim kad radimo to i to. Volim kad ćutimo zajedno. Volim kad se vozimo zajedno. Volim kad slušamo muziku zajedno. Volim kad spavamo zajedno. Volim kad se probudimo zajedno. Ne mora nikad da se kaže, ali ako se sve to voli, onda je ljubav tu.

I kad ona ode, ostaje hvala za sve to što ste voleli. Negde ode sve ružno i ostano samo to lepo i zahvalnost za nju.

Od „volim“ ostane „hvala“.

Jasno i čisto „hvala“ kao što je i bilo „volim“.

Ostane „‘Divno izgledaš, nisi se ništa promenila…’ i ‘Javi se ponekad, još imaš moj broj telefona’.“

No hard feelings, just thank you..

• Monika Novičić