Treba znati stati.
Treba znati sebe sačuvati u ovom ludom svetu.
Treba znati biti dobar prema sebi biti.
Treba znati reći „dosta“. Reći „neću“.
Ovih dana sam opet upala u mašinu koja melje. Koja mi oduzima poslednji atom snage, ispituje granice izdržljivosti, izvlači na površinu onu mene nervoznu, razdražljivu i jezičavu.
Prepustila sam se toj mašini u potpunosti, mislila da tako mora, da nemam izbor, da iz nje nema izlaza. A izlaz je tako jednostavan, tako očigledan. Jednostavno, stani.
Izadji.
Nemoj sve ti.
I nemoj samo ti.
Izadji iz mašine i gledaj šta će da se desi.
I znaš šta? Mašina će nastaviti da melje, samo bez tebe unutra. Nijedan sekund neće stati, neće osetiti da te nema. Jer to je mašina. One
nemaju emocija.
Izadji.
I sačuvaj se.
Za one koji emocije imaju..
