Tražite strasne, jake, srećne ljude. Oni su kao zvezde – dok ne podigneš glavu, ne možeš ih videti. A kada očima potoneš u zvezdano mleko, shvatiš da ih ima nebrojeno mnogo.
Tražite svoje ljude. I njima je teško. I oni imaju crne dane, greške i padove. Ali su spremni da idu kroz strah, utiču na tok stvari, diktiraju životni tempo. U nečemu su bolji, u nečemu gori. Oni ne zavide i ne žale se. Sa zahvalnošću čekaju darove sudbine i vole sebe, jer im se sreća osmehuje.
Tražite verne i poštene, koji neće skrivati zlobu i suze iza licemerja i lažnog osmeha. Oni kažu ono što misle. Neka je nekada i neprijatno, neka je nekada i pravo u srce. Ali je zato pošteno. Nije iz pakosti, već iz ljubavi.
Tražite one koji se raduju iskreno, smeju glasno i slobodno, melodično i zarazno. One koji ne kriju i ne stide se svoje radosti.
Tražite one, koje možete voleti večno. Tražite one koji stoje i čekaju vašu ljubav. S kojima ćete spojiti dva jezera i dobiti more. Tražite ljude pune života. Tražite glasne i sočne, s borama smejalicama.
Tražite ih u parku i na sceni, tužne i vesele, male i velike. Oni su pomalo deca, idu kroz život s verom u dobro, ali vide sve, naravo, i crno i belo, samo što žive za žuto, crveno, plavo… Tražite ih.
Treba samo da podignete glavu…
