Sve što možeš da zamisliš, možeš i da ostvariš

„Sve što možeš da zamisliš, možeš i da ostvariš“

Pablo Pikaso

Jednom je žena srednjih godina upitala Univerzum da li bi mu smetalo da ona promeni posao.

– Menjaj, uzdravlje, – odgovori Univerzum.

– A da li je u redu što ću tamo zarađivati malo više?

– Što da ne. Samo napred!

– Nećeš se uvrediti?

– Ma zašto bih se uvredio?

Žena je oklevala.

– Odavno sam želela da imam psa labradora. Mogu li?

– Naravno! I mačku, ako želiš.

Žena se još više začudila. Činilo se da razgovor nije išao onako kako je očekivala.

– A ako potpuno prestanem da radim  za platu u firmi i počnem da radim za sebe?

– Napred. Evo, tvoja  komšinica već dugo radi za sebe.

– A ako izgradim vikendicu?

– Gradi.

– Na velikoj parceli? Sa vrtom, punim jabuka i malina?

– Što da ne? Usput možeš i trešnje zasaditi.

Žena je malo prebledela.

– Šta ako počnem da trčim?

– Počni.

– A joga?

– Kreni.

– Takođe sam želela da naučim da crtam …

– Nauči.

– I da pevam?

– Pevaj.

Žena je odstupila korak unazad, grčevito uzdahnula i sa očajem u glasu skoro viknula:

– Pa, ako uopšte odlučim da odem odavde, šta onda?

„Onda ćeš verovatno otići“, rekao je Univerzum.

Žena je izgledala ošamućeno. Besciljno je gledala oko sebe i namotavala pramen kose oko prsta.

„Reci mi“, rekla je posle pauze. – Ali zašto mi ranije ništa nisi dozvoljavao?

Univerzum je sada izgledao začuđeno.

– JA? Šta sam ti ja kriv?  Sama sebi NISI  ništa dozvoljavala pola života, a sad mene kriviš..