Plaču — ne zbog slabosti, već zato što njihova srca traže oslobađanje. Plaču zbog bitaka koje su vodili u tišini. Plaču zbog bola koji su trpeli bez prigovora. Plaču jer su toliko vremena provodili držeći druge zajedno da su zaboravili kako da izleče sebe.
Najjači ljudi znaju vrednost suza. Oni znaju da plač ne umanjuje njihovu snagu – već je pojačava.To je podsetnik da su ljudi, da su njihove borbe stvarne i da čak i najjači ponekad moraju da se slome kako bi se ponovo izgradili.
Ove tihe suze su svete. One su dokaz otpornosti, dokaz hrabre duše koja se usuđuje da se suoči sa svojim senkama. Kada svane jutro, ovi isti snažni ljudi će ponovo ustati, sa srcem malo lakšim, duhom malo jačim, spremni da se ponovo suoče sa svetom.
Dakle, ako se ikada nađete da plačete u samoći noći, zapamtite ovo: vi se ne lomite. Vi se lečite. A to je, samo po sebi, snaga.
