Prerasteš neke odnose, odvede život drage ljude na drugu stranu, tebi nepoznatu.
Ne znaš više ni gde su, ni kako su, ni da li pomisle na tebe.
Ne možeš posle svega da im se javiš, neprijatno ti je, ne znaš šta bi im rekao, bojiš se onoga što bi oni mogli tebi da kažu.
Misliš: “Neka, da je bilo vredno – potrajalo bi”.
Misliš: “Jedni odu, drugi dodju, takav je život”.
A često ih sanjaš. Posle se osećaš loše i kriješ to i od sebe i od onih oko sebe. Možda i taj drugi isto tako tebe sanja. Možda je i njemu stalo, možda se i on boji. A vreme ide. I prolazi život polako..
