Kad prestane da te bude briga šta ko o tebi misli, kad ne želiš da tvoja uvek bude poslednja i ne trošiš energiju ubedjujući druge da si u pravu, kada nemaš potrebu da se dopadaš ljudima i da činiš stvari koje radije ne bi, kad naučiš da ustaneš i odeš ako ti je dosadno ili neprijatno, kada ne uzvratiš neželjeni poziv i ne prekidaš neprijatnu tišinu već mirno čekaš da to ovog puta neko drugi uradi, kada možeš da prepoznaš koja je tvoja bitka a da ostale ostaviš drugima, kada daš otkaz na mesto generalnog menadžera univerzuma shvatajući da ne možeš i ne treba da kontrolišeš život, tada ćeš znati da je unutrašnji mir koji si postigla i sigurnost u sebe i svoju snagu bila vredna svog truda koji je tome prethodio, svih unutrašnjih borbi i preispitivanja, suočavanja sa sobom, svojim strahovima i istinama.
