Koliko je teško promeniti se kad si već zašao u neke ozbiljnije godine?
Godine kad si ni ovamo ni onamo, ni mlad ni star, ni u naponu snage a ni baš na izdisaju.
A želiš da se promeniš.
Zato što osećaš da treba.
Jer ono ranije nije valjalo.
Ne sve.
Ponešto.
Ono što ti je smetalo, što te je žuljalo.
I ne može sve odjednom.
I ne znaš uvek ni kako.
Ali kreneš. U novi dan, u novi život.
Lepši, zdraviji.
Napraviš plan ishrane koja ti odgovara i držiš se toga. Koliko možeš.
Napraviš plan vežbanja, pa svaki dan po malo.
Zamoliš bliske ljude da ti kažu šta im smeta kod tebe i razmisliš dobro o tome, pa ono sto smatraš da je potrebno i moguće promeniš.
Izabereš da u tvom privatnom okruženju nema stvari ni ljudi koji su negativni i koji te uznemiravaju. Uradiš nešto što do sada nikad nisi.
Osluskuješ sebe i čuvaš se, ugadjaš sebi kao što bi ugadjao svom detetu.Biraš da budeš ljubazan sa ljudima, da se osmehneš, lakše se tako prolazi kroz život.
Moja majka je UVEK, ali uvek bila ljubazna sa svima i zato je vrlo retko, gotovo nikad doživela neku neprijatnost u životu.
Nije lako. Ali je uzbudljivo, i imaš utisak da je bolji i lepši život tek pred tobom. Da još imaš čemu da se raduješ i nadaš. Pa polako, korak po korak, dva napred, jedan nazad, važno je da uživamo i da se igramo.
