OSTAVITE SEBE NA MIRU…
Dođe mi da ovo došapnem mnogima, kako bi zauvek prestali da sami sebe gnjave, traže sebi mane, upoređuju se s drugima, raščiste s prošlošću, jure za budućnošću, grizu se za učinjene greške, očekuju od sebe savršenstvo… I da pritom ne žive. Uopšte ne žive.
Ostavite svoju decu na miru. Prestanite da mislite kako baš vi tačno znate šta im je potrebno za sreću. Prestanite da živite za njih, makar iz najboljih namera. Prestanite da ih dresirate da rade na vaše komande i da ih učite samo poslušnosti.
Prestanite da im postavljate nepremostive prepreke, kojima ćete ih zauvek odučiti od dobre navike da razmišljaju svojom glavom.
Prestanite da ih opterećujete svojim ambicijama, pokušavajući da nadoknadite svoje neuspehe tim uspesima, koji im nisu potrebni. Prestanite da mislite da uvek moraju da ispune vaša očekivanja.
Ostavite svoje najmilije na miru. Oni vas jednostavno vole. I vi ih zauzvrat volite. Ne naturajte im svoje misli i osobine koje ne poseduju.
Ne opterećujte ih odjednom svim svojim željama. Nemojte ih vaspitavati i prevaspitavati. Ne zahtevajte beskrajne dokaze ljubavi.
Ne ponižavajte ih kontrolom i patološkom ljubomorom. Ne lišavajte ih prava da budu svoji i da imaju lični prostor.
Nemojte se pretvoriti u njihove gospodare. Ne mučite ih kritikom i preteranim zahtevima.
Ostavite ceo svet na miru i samo postanite njegov deo, ne očekujući da u njemu imate poseban značaj. Samo mu se divite. Samo radite svoj deo posla. Samo učiniite ono što ste u mogućnosti. Naprosto prihvatite tok života. Samo živite, napokon.
Ne, prijatelji moji, ovo nisu saveti. Ovo su zapažanja. Višegodišnja. Pogledajte šta su najčešći uzroci nesreće. Pre svega: Hronična nesposobnost da sve ostavite na miru, uključujući i same sebe.
Pokušajte da se smirite.
