Rekla je:
„U dvadesetim i tridesetim godinama očajnički se trudimo da budemo savršeni, jer nam je strašno važno šta drugi misle o nama. Nakon pedesete, konačno počinjemo da se osećamo slobodnije, uvereni da nam nije stalo do tuđeg mišljenja. Ali istinsku slobodu nećemo spoznati sve dok ne napunimo šezdeset, pa čak ni sedamdeset godina, kada konačno shvatimo oslobađajuću istinu: niko nikada nije mislio o nama. Niti misli. Niti će ikada misliti.“
Ljudi su preokupirani sobom.
Nije ih zaista briga šta radite i da li to radite dobro – nemaju vremena da se time bave. Oni su zaokupljeni sopstvenim mislima, brigama, osećanjima. Možda ćete na trenutak privući njihovu pažnju – ako doživite veliki uspeh ili potpuni krah – ali vrlo brzo će se vratiti onome što ih uvek najviše zanima: sebi samima.
I koliko god to delovalo zastrašujuće ili tužno, u tome leži neverovatno oslobođenje. Slobodni ste, jer su svi oko vas previše zauzeti sobom.
To znači da možete raditi šta god želite.
Možete biti ko god poželite.
Možete istraživati, stvarati, grešiti, pokušavati ponovo, jer sa velikom verovatnoćom – niko neće ni primetiti.
I to je zaista predivno.
Autor Elizabet Gilbert
Prevod Femina
