Da li znaš da kada plačeš za mrtvima, zapravo plačeš za sobom, a ne za njima? Plačeš jer si ih „izgubio“, jer ih više nemaš pored sebe. Misliš da se sve završava smrću. I misliš da ih VIŠE NEMA. Pa ako su tvoji mrtvi otišli, gde su sada?
Da, otišli su ili su sada na drugom mestu. Da li je to mesto bolje od ovog?
Da, definitivno je to mesto bolje od ovog; zašto onda patiš zbog njihovog odlaska?
Kada shvatiš da ih više „NEMA ovde“, već su na boljem mestu, gde više nisu bolesni ili pate.Tada ćeš prestati da ih oplakuješ i setićeš ih se tako da te prate s radošću zbog svega što si proživeo.
Ako si ih zaista voleo, VOLI ih PONOVO, ovog puta s većom snagom, većom čistoćom, većom predanošću. Danas, neće biti više prigovora bilo koje vrste. Samo LJUBAV će biti suština između tebe, između nas, između njih.
Poštujem tvoju bol i način na koji je izražavaš. Znam da plačeš i da ćeš nastaviti bez utehe. Ali .. Danas ti kažem: Ne umri sa svojim mrtvima.
Zapamti da vidimo samo jednu stranu novčića. Ne gledamo na drugu stranu; ne vidimo divno mesto svetlosti na kojem su sada. Šta ako počnemo da vidimo „smrt“ kao Drugo Rođenje? Drugo Rođenje kroz koje ćemo SVI proći.
Ne umiri sa svojim mrtvima, poštuj ih živeći svoj život onako kako bi oni želeli da ti to činiš, dopusti im da transcendiraju. A ti nastavi da živiš.
Izvor: Literature prince
Prevod: Femina
Kada umrete, ne brinite za svoje telo…
