Kad umre drag čovek
Prvo zastanem
Zaledim korak
Reč i dah
Pa ćutim
Dugo
I u toj tišini
Sve nekako oživi
Šta mi je i kad
Rekao
Šta sam ja rekla njemu
Setim se svakog detalja
Iznenadi me toliko života
U meni
Kad mi jave da je neko umro
Ih, umro
Kako umro kad se sa svakom
Novom mišlju
U meni nanovo rađa
I on i sve što smo prošli
Da nije smrti
Ne bismo znali
Ni da živimo
Kad ode drag čovek znam
Nećemo više popiti kafu
Zajedno
Vrlo važno
K’o da je kafa nešto
Ja se, bre, smrti smejem
U lice
Te fore da je strašna
Neka prodaje drugom
Ja umiranje gledam
Svakoga dana
Na licima živih ljudi
U njihovim rečima i gestovima
Kad smrt dođe po svoje
Ona ponese ono što jeste njeno
Al’ ostane sve važno
Pečat čoveka u vremenu
Njegova dobra dela
I ljubav onih koji ga vole
Kad smrt dođe
Ona pomogne životu
Da se seti
Svoje besmrtnosti…
- Brankica Damjanović
Čitajte još: Kada umrete, ne brinite za svoje telo..
