Jedan profesor je, govoreći publici, ispričao vic. Jedna od onih životnih i smešnih anegdota koje mogu svakoga da zabave… A kada je završio, cela publika je pukla od smeha.
15 minuta kasnije predavač je ponovo ispričao isti vic. Ovoga puta se samo nekoliko ljudi osmehnulo, a većina se iznenađeno pogledala, sležući ramenima. Neko se čak i namrštio, verovatno se pitajući da li predavača dobro služi pamćenje.
Pola sata kasnije profesor je po treći put ispričao isti vic, ali se više niko nije smejao.
Predavač je pogledao oko sebe sve slušaoce i rekao: „Ne možete se stalno smejati istoj šali… Pa zašto onda sebi dozvoljavate da stalno plačete zbog istog razloga?“
