Ima teških, zagušljivih ljudi koji ti oduzimaju radost. Oni gnječe, savijaju, lome. Njihovo samo prisustvo već ispunjava vaše srce anksioznošću i depresivnom tugom.
A ima i drugih, laganih, kao dašak svežeg vazduha. Prijaju kao svež povetarac sa otvorenog prozora i ispunjavaju vašu dušu mirom i samopouzdanjem.
Dođu i kada ih ne zovete, jednostavno zato što vas osećaju i znaju kada su vam potrebni. Oni pronalaze reči koje vas vraćaju u život, jednostavne, ali vama tako važne.
Ima ljudi koji nam daruju suze, a ima onih koji nam crtaju osmeh na licu u najmračnijem času. Verovatno su prvi potrebni samo da bismo više cenili ove druge.
Uostalom, ne bismo se toliko radovali svetlosti, da ne postoji mrak..
