Dođu tako neki trenuci u životu kada ne znaš šta se dešava, kad te neizvesnost ubija, kad teraš loše misli od sebe a one te bude i sa njima zaspiš, kad obećavaš sebi da ćeš, ako ovog puta bude sve u redu, potpuno izmeniti sve ono što odavno znaš da treba da izmeniš. Kada se trudiš da se na tebi ništa ne vidi ali te odaju podočnjaci i pritisak koji luduje.
Primiriš se i čekaš, skupljaš snagu za svaki mogući scenario, a milion scenarija u glavi. Dodju tako ti trenuci i shvatiš da se ne pitaš mnogo, skoro ništa, pa ti jedino ostaje da digneš glavu i budeš hrabar.
Jer “ hrabrost ne riče uvek kao lav, ponekad je to samo umorni glasić koji kaže: „Sutra ću pokušati ponovo“ „.
