Parada ponosa. Događaj koji svake godine deli ljude na savremene i zatucane. Na pune razumevanja i pristrasne. Događaj koji probudi uspavane vernike. Razbesni već pobesnele roditelje.
Prilično sam ravnodušna prema gejevima, prema celoj LGBT populaciji. Ne dotiče me njihovo seksualno opredeljenje. Jednako kao što me ne dotiče komšnicin ručak. Ni njen seksualni život. Niti poze koje voli.
Fenomen gej lobija i cele te „jeftine“ parade jeste da to nije nikakva borba za njihova prava već jedan degutantan rijaliti koji se finansira našim novcem. To je ucena – da ako im ne aplaudiramo dok skrnave narodnu nošnju i naše svetitelje oslikane na njihovim gaćama, neće nas Evropa prihvatiti. Pa ne mora, što se mene tiče.
Ali moje mišljenje je najmanje bitno. Očigledno je državnom aparatu ovo najbezazlenija ucena u odnosu na sve ostale.
Mene ljuti što svake godine idu korak dalje. Pokušaj zadiranja u obrazovanje uvođenjem obaveznog nakaradnog udžbenika(to nije prošlo, zahvaljujući pobuni roditelja). Nastojanje da se deca zbunjuju seksualnom opredeljenošću od malih nogu.
Pitanje – Razmisli kako se osećaš kao dečak ili devojčica? Svi se osećaju kao hermafroditi u tom najosetljivijem uzrastu. Kao TO. Ne znaju ni da postoje, a ne kako se osećaju i koji pol ih privlači.
Stoga tema jutarnjeg programa da se gej brakovi ekranizuju u crtanim filmovima u svrhu „edukovanja“ dece je krajnje suvisla. Ovakvim debatama na nacionalnoj frekvenciji probija se led kod „zatucanog“ naroda. Ubacuje crv u mozak, koji rije i pravi teren da se sve plasirano zapravo i prihvati kroz neko vreme. Jednako kao što nam je postalo normalno da viđamo muškarce odevene u helanke (koje se pantalonama nazivaju).
LGBT svaka vam čast! Ubedili ste nas da ste jadni i da nemate prava. Ubedili ste državu da finansira vaše partijanje i orgijanje. Ubedili ste nas da vam treba zaštita miliona policajaca, kako biste mogli hrabro da se ližete i ljubite na ulicama, u inat nama. Zatucanima. Koji to sve radimo krišom, ali u svojim sobama. Ubedili ste nas da je Evropi milije vijorenje duginih umesto srpskih zastava ulicama Beograda.
Ostaje vam da nas ubedite da vam i decu predamo. Jer nikada svoju imati nećete. I da nas ubedite da su reči mama i tata nepoželjne. Bolje je roditelj1 i roditelj2.
A do tad – Bože, pomozi nam.
- Kaka
