Ne pristajem na aroganciju polupismenih, na nadobudnost neuspelih i zajedljivost zavidnih. Toliko napetosti i tenzije u vazduhu, toliko namrštenih čela, besnih pogleda i spremnosti na nasilje, verbalno, fizičko, intelektualno.
Gde ste pristojni ljudi, oni koji persiraju, oni koji čitaju, oni koji ponekad odu u pozorište, oni koji ne viču na žene/muževe, decu, oni koji svaku ženu stariju od 50 godina ne oslovljavaju sa „baba“
Gde ste kulturni ljudi koji propuštaju auto ispred sebe a da mu ne opsuju majku, gde ste dobre komšije koje ne bacaju na automobile parkirane ispod prozora kese sa djubretom i prljavu vodu, pitam gde ste, jer verujem da vas ima, mnogo, ali ste se zatvorili u svoja pribežišta, poučeni svojim i tudjim iskustvom da je najbolje ćutati, ne mešati se, pustiti budalu da prodje.
A budale ne prolaze, nego se sile sve više, gomilaju i grupišu, i menjaju duh ovog grada koji je nekad važio za šmekerski.
Kažu da je urbana ekipa pobegla na selo.
Vidimo se tamo.
Samo da i to ne zagadimo.
