Uvek mi zasmeta kad pročitam „mi bi smo, vi bi ste“. O „neznam i nemogu“ da ne govorim. „Čak šta više“, ispraćeno uglavnom arogantnim „ja sve znam najbolje“ stavom govornika, mi izaziva blagi talas mučnine.
U redu, ne poznaje svako gramatiku i to mogu da razumem. Ali ne mogu da razumem zašto se smatra nepristojnim da se na to skrene pažnja. Oni koji se to usude se obično okarakterišu kao jezički čistunci koji time vređaju sagovornika. Toje nepristojno.
Nepristojno je i da se nekome kaže da smrdi, nego ćutiš i trpiš. Nepristojno je i da nekom kažeš da te pljucka dok priča, nego se smeškaš, trepćeš i moliš Boga da završi. Nepristojno je da nekog podsetiš da ti vrati novac koji si mu pozajmio a prošli su odavno svi obećani rokovi za vraćanje. I to je nepristojno.
Ali nije nepristojno da te neko pita kolika ti je plata.
Ili zašto se još nisi udala.
Ili što nemaš decu.
Ili za koga ćeš da glasaš na izborima.
Ili da ti kaže da ti se vidi izrastak kose i da bi mogla da se ofarbaš.
Ili da te obavesti kako si se ugojio i ostario od prošlog susreta.
To se čak smatra i duhovitim: „Matori, ala si ti propao…“, propraćeno „srdačnim“ smehom i lupanjem po ramenu.
To nije nepristojno.
O tome da su svi bankari lopovi, lekari neznalice i policajci glupi, izrečeno pred bankarima, lekarima i policajcima se čak i ne polemiše, to se samo konstatuje. Ko ti je kriv što si izabrao to zanimanje.
Ni to nije nepristojno.
Nije nepristojno ni kad se žene iznad 50 godina nazivaju babama. “Šta ti, baba, hoćeš?” ćete čuti mnogo češće od “Gospodjo, izvolite, kako mogu da vam pomognem?”
I tako…čudan neki bonton ovih dana…
Ne moraš da pristaneš na njega. Ali si onda ti nepristojan.
Ili, što bi rekli oni sa početka priče, „ne pristojan“.
