Baba. Babetina. “Šta ‘oće ova baba?” “Gle, babe, obukla minić!” Često čujem to: “Baba”. Pogrdno i podsmešljivo. U tom kontekstu koriste ga i žene i muškarci, ravnopravno. Nit stida, nit mozga! Samo u našem mentalitetu “baba” je opis za ženu koja ima više od četrdeset i pedeset godina, a i dalje se trudi da bude žena. Svaka onako kako najbolje ume. Al to joj se slabo prašta.
Pa, majku mu, “baba” je titula žene koja ima unuče a mi smo uspeli da i ovaj termin nagrdimo. Žena može da bude starija, al nije baba, bivole! Bar ne tvoja! Važno je da si ti na mestu, a “baba” se šminka, “baba” se uteže, “baba” je smešna, “baba” izgubila kompas.
A gde je tvoj, ako nemaš druga posla nego proučavaš babologiju? Što ih gledaš ako te iritiraju, šta te boli uvo? Niko ti ne traži sa vodiš “babu” kući. To nisu babe, to su žene u cvetanju, što, naravno, tebi, bivolu, nije jasno.
Zar nije bolje da se sređuje nego da postane strašilova sestra? Što te toliko iritira žena kojoj dobro stoje i godine i minić? Je l ti omekša stolica i očisti pesak iz bubrega kad izgovoriš to uvredljivo “baba”? Pa, “baba” te i ne vidi, slepče, osim ako baš to nije problem.
Te “babe” umeju da budu fatalnije od nekih u ranim dvadesetim koje ne znaju gde je levo. Pored godina i samopouzdanja imaju i iskustvo. Skrati jezik i produži dalje. Žena je žena, bez obzira na broj godina, baba je titula, a bivo je bivo.
- Autor: Jelena Milenković
