Kada izdate onoga ko vam je pomogao, izlečio vas, doneo sreću, neće vas stići nebeska kazna. Ništa se posebno neće dogoditi. Samo će se film života premotati unazad i vratiti na događaj od koga je sve počelo. Zahvaljujući nekome, dogodilo se dobro. Problem je rešen – zahvaljujući nekome. Treba biti zahvalan, zar ne?
Jedna porodica nije imala dece, pa je uzela devojčicu iz sirotišta. A onda – gle čuda! – žena je zatrudnela. Dešava se. I začudo, to se dogodilo vrlo brzo! A devojčicu su vratili. Bila je bolešljiva i nevaljala. Vrištala je, kukala, mnogo jela i tražila pažnju.
Bila je vrlo bolešljiva. Mogla bi da naškodi budućoj bebi. I zato su je dali. Neka je neko drugi uzme – za decu se ionako čeka na red! A mi ćemo uskoro imati svoje.. A onda je žena rodila mrtvorođenče. Kakva nesreća! Sigurno više neće imati dece, a ni zdravlja. Zato ju je muž napustio – mnogo jede, vrišti i kuka. Neka je neko drugi uzme…
Neki ljudi su zbog deteta uzeli psa. Lekar je savetovao. Dete nije govorilo i zaostajalo je u razvoju. I pas je pomogao! Šest meseci kasnije, dete je progovorilo i postalo veselo i napredno. A pas se linjao. I uopšte – ne možeš nikud da mrdneš, moraš da ga šetaš, hraniš… Dosada. A misija je ispunjena – dete je zdravo i lek više nije potreban.
Psa su dali u azil, neka ga neko drugi uzme. A dete ne samo što je prestalo da govori, već se razbolelo od neizlečive bolesti. Dobijalo je napade. Nećemo o detaljima, ali sada imaju zaista puno problema. I troškova.
Neki ljudi u teškoj situaciji dobiju pomoć, podršku i spas. Onda zaborave na zahvalnost – i to nije najgore. Izbace dobročinitelja iz svog života. Ili mu ne daju ni dinar. Što bi plaćali, kad je sad sve u redu? Zašto nastaviti, kad ste dobili ono što želite? Samo nam je to trebalo od tebe!
Stari Grci su verovali da ako lekar izleči pacijenta zahvaljujući milosti Asklepija, a pacijent loše uzvrati lekaru i pokaže nezahvalnost – Asklepije će mu vratiti bolest. I zato, uzmi to što ti pripada. Tuđe nam ne treba!
Jedan čoveka je izlečen od slepila. Vratio mu se vid – kakva sreća! Čovek je progledao okom sokolovim, ali lekaru nije platio. Zašto da se troši, kad mu je sad dobro?
A onda je opet izgubio vid. I sve je bilo kao pre – nikakve kazne ili osvete. Jednostavno je sve postalo kao ranije, kada je bio slep. Neplaćeno mora stići na naplatu. Ono što nije plaćeno – nije naše. I sâmo se vrati nazad. Bez uvrede, što se kaže. Zahvalnost je plata za dobro delo.
Ako se zahvaljujući nekome dogodi promena nabolje, problem reši, izbegne nesreća – nezahvalnost će sve poništiti. Naprosto se vraća na početnu tačku.
Reč „hvala“ nikada ne treba zaboraviti. Zahvalnost nije obavezna, ali ipak ne treba dati u azil onog ko vam je doneo dobro. Inače će se sve vratiti na staro i ponovo će biti kao što je bilo. Film će se premotati na ono od čega je sve počelo i to je sve…
- Psiholog Ana Kirjanova
- Prevod Femina
