Posejdon, očaran devojkom, počeo je da je progoni u pokušaju da je osvoji. Bežeći od uznemirenog Posejdona, Meduza je pokušala da pronađe utočište u Atininom hramu, ali ju je Posejdon tamo sustigao i silovao.
Za Atinu je to bio trenutak osvete i pod izgovorom da je Meduza odgovorna za skrnavljenje hrama, boginja se osvetila devojci pretvarajući je u čudovište sa zmijama umesto kose i pogledom koji ljude pretvara u kamen.
Ali ni to nije bilo dovoljno za Atinu. Po naređenju boginje, Persej je odsekao Meduzi glavu. Tokom borbe sa Persejem, Meduza Gorgona je pod srcem nosila Posejdonovu decu.
Autor skulpture, argentinsko-italijanski umetnik Lučano Garbati, dovodi u pitanje karakterizaciju mitske figure kao čudovišta i istražuje ženu koja stoji iza mita. On se pita: „Kakav može biti trijumf ako pobedite žrtvu?“.
Garbatijeva skulptura je direktno povezana sa firentinskim bronzanim remek-delom XVI veka „Persej sa glavom Meduze“ Benvenuta Čelinija (1545–1554).
„Meduza sa glavom Perzeja“, kao simbol pravde, postavljena je direktno naspram zgrade Krivičnog suda okruga Njujork, mesta na kojem se razmatraju glasni slučajevi…
