Mačke nisu kao psi koji skaču oko tebe i gledaju te onim vernim, molećivim pogledom. Ne. Mačka će te pogledati tako nadmeno da ćeš ozbiljno početi da preispituješ sopstvenu vrednost. Ona je jedina u kući koja ne glumi da je zanima tvoja priča o danu. Jer je ne zanima – i to ti jasno stavi do znanja.
Ljudi vole mačke zato što su brutalno iskrene. Ako im se ne sviđaš – odu. Ili, što je još gore, ostanu, ali te preziru u tišini. Ako si tužan – leći će pored tebe, kao da želi da ti pruži podršku. Ili će leći na tastaturu baš kad treba da završiš važan posao. Jer je potpuno boli uvo.
Mačke su majstori taktičkog nasilja. Toliko su slatke da ne možeš da im odoliš – priđeš da ih pomaziš, a one – škljoc! – kandže u ruci, zubi u nosu, i ponovo proklinješ svoju slabost. Glume nezavisnost i slobodu, ali zatvori vrata od kupatila – i odmah čuješ kuknjavu kao da si ostavio napušteno mače na ulici.
Imaju i radar za garderobu u boji suprotnoj od njihove dlake. Tek što si obukao nešto svetlo, eto njih – dolaze da kraljevski sednu tačno na tvoje grudi. I, naravno, tačno znaju kad imaš alergiju. Namerno.
A opet, uprkos svemu – mačke su čista ljubav. Dođu kad im se hoće, ponašaju se kao razmaženi plemići na odmoru, ruše sve s polica što ti je drago – ali nas nekako omekšaju. Ili ogorče, ali s toplim, predućim čupavcem u krilu, sve je lakše.
U suštini – ako ti nešto nedostaje u životu, uzmi mačku. Ili još bolje, postani mačka. Jer sedeti ljudima na vratu i izgledati fantastično dok to radiš – to je pravi talenat.
