Kako su istakli, 70% svetske poljoprivrede zavisi isključivo od pčela, a polinacija, odnosno oprašivanje – možda čak i najvažnija funkcija pčela – omogućava biljkama da se razmnožavaju.
Oko 250.000 vrsta biljaka zavisi od pčela za oprašivanje. Mnoge od njih su ključne za svetsku poljoprivredu. Pčele povećavaj prinos useva jabuka, borovnica i krastavaca za čak 30%, što bi moglo dovesti do nestašice i visokih cena mnogih vrsta voća i povrća.
Osim toga, mnogi od naših lekova, kako konvencionalnih tako i alternativnih, potiču od biljaka koje oprašuju pčele. Takođe, pamuk je važan proizvod koji pčele oprašuju, pa bismo se mogli suočiti s nedostatkom jeftinih majica i farmerki.
Međutim, pčele nisu jedine koje trpe. Moramo razmisliti i o pticama i malim sisavcima koji se hrane bobicama i semenkama koje zavise od oprašivanja pčela. Bez njih bi umirali od gladi, a isto bi se dogodilo i mesojedima koji čine prehrambeni lanac.
Nažalost, pčela na planeti ima sve manje.
Širom sveta postoji oko 20.000 vrsta pčela. Glavni razlozi smanjenja njihovog broja su nekontrolisana upotreba pesticida, nedostatak cvetova i seča šuma. Aktivisti stoga zahtevaju zabranu pesticida, upotrebu prirodnih alternativa i pažljivo praćenje zdravlja i opstanka pčela.
Važno je napomenuti da se 70% svetske poljoprivrede oslanja isključivo na pčele, jer im je polinacija, odnosno oprašivanje, ključna funkcija za razmnožavanje biljaka. Nestanak pčela bi dovelo do postepenog izumiranja faune na planeti.
Takođe, istraživanje sprovedeno na nekoliko univerziteta otkrilo je da su pčele jedina bića koja ne prenose nikakve patogene – ni gljivice, ni viruse, ni bakterije.
Korišćenjem prirodnih kompostnih sistema moguće je obnoviti hranjive sastojke u zemlji i smanjiti gubitak zemlje usled vetra i erozije.
Podsetimo i još na slavnu rečenicu koju je izrekao Albert Ajnštajn: „Ako pčele nestanu, ljudi imaju još četiri godine života.“
