Odrasla kćerka je došla majci i zatražila savet od nje:
Mama, ja mnogo volim svog muža. Ali nedavno sam srela drugog čoveka, i sada mislim samo na njega. Ne želim da varam muža čak ni u mislima, ali nemam snage da izbacim iz duše to grešno osećanje prema drugom muškarcu. Šta da radim?
Na ove reči, majka odgovori kćerki:
Kćeri, naša osećanja su cveće što raste u našoj duši. U tvojoj duši su sada dva cveta.
Jedan od njih je bledunjav, ali nežan i plemenit cvet ljubavi prema mužu, koji si sama zasadila. On će cvetati celog tvog života i doneće ti plodove radosti ako ga budeš zalivala.
Drugi cvet je svetao, ali je otrovan cvet strasti, koji je izrastao, a nije pitao tvoju dušu, i sada poput korova krade snagu prvom cvetu. Pritom je i kratkog veka i besplodan je, ma koliko ga zalivala.
Kćeri, nije u tvojoj moći da iščupaš drugi cvet iz svoje duše. On postoji.
Ali uvek možeš da biraš. Uvek možeš da biraš koji ćeš cvet da zalivaš, a koji nećeš. Budeš li zalivala samo prvi cvet, drugi će uskoro uvenuti i prestaće da truje tvoju dušu…