Nikakve visoke škole ne daju ta prava, dragocena znanja, koje daju naše mudre bake.
„Jednom mi je moja baka dala savet:
„Ako ti je teško, kreći malim koracima. Radi ono što moraš, malo po malo, – objašnjavala je baka.
– Ne gledaj u budućnost. Ne razmišljaj, čak, ni o tome šta će se dogoditi sutra. Operi sudove. Obriši prašinu. Napiši pismo. Skuvaj ručak.
Vidiš? Ti krećeš malim koracima. Napravila si korak, zaustavila se, odmorila se, pohvalila sebe. Onda drugi. Iza njega, treći. Nećeš primetiti ni sama kako tvoji koraci postaju duži.
Doći će vreme kada ćeš moći pomisliti na sutrašnji dan, bez suza.“
Bake uvek najbolje znaju, kada bi više njih slušali ovaj svet bi bio lepše mesto za život. 🙂