Majčino pismo

Draga moja kćeri,

Doći će dan kada ću ja ostariti i onda pokaži strpljenje i pokušaj da me razumeš.

Ako se isprljam za vreme jela, i ako ne budem mogla da se obujem bez tvoje pomoći, budi strplijva. Seti se koliko sam vremena potrošila, kada sam ja tebe tome učila.

Ako, pričajući sa tobom, hiljadu puta ponovim isto – ne prekidaj, saslušaj me. Kada si bila mala, morala sam ti hiljadu puta čitati istu bajku.

Kada uvidiš da se ne razumem u nove tehnologije, daj mi vremena, i ne gledaj me sa podsmehom.

Ja sam toliko mnogo tebe naučila: kako pravilno jesti, kako se lepo oblačiti, kako se nositi sa životnim nedaćama.

Ako u nekom trenutku nešto zaboravim, ili izgubim nit našeg razgovora, daj mi vremena da bih se setila. Ako i ne uspem u tome, ne brini, Jer je najbitnije: ne ono što ja govorim, nego što mogu biti pored tebe, što me ti slušaš…

Ako iznenada izgubim apetit, ne teraj me da jedem. Znam sama, kada mogu da jedem, i kada ne mogu.

Ako  moje umorne noge prestanu biti moj oslonac – daj mi ruku, kako sam ti ja davala svoju, kada si pravila prve korake.

I ako ti, jednog dana, kažem da ne želim više živeti, da hoću da umrem – nemoj biti ljuta na mene. Jednog dana ćeš razumeti.

Gledajući moju starost, ne ljuti se, ne osećaj se bespomoćno. Budi pored  mene, pokušaj da me razumeš i mi pomogneš – kao što sam ja pomagala tebi, kada si tek počinjala svoj život.

Pomozi mi da idem dalje, pomozi mi da završim moj put, sa ljubavlju i strpljenjem. Za to ću te nagraditi svojim osmehom i bezgraničnom ljubavlju, koja se  nikad neće ugasiti.

Volim te, draga moja kćeri!