Lepa priča o tome kako su dobra dela obavezno vraćaju

Jednog dana je u stanu mlade žene procvetao kaktus. Pre toga, on je 4 godine čučao na prozoru, ličeći na sumornog i neobrijanog domara, i odjednom, takvo iznenađenje!

„Čudno da mene smatraju bezdušnom kučkom“, pomislila je žena. „Nije to istina, kod bezdušnih i zlobnih, kaktusi ne cvetaju.»

U prijatnim razmišljanjima o procvetalom kaktusu, ona je slučajno stala na nogu jednog sumornog čoveka u prepunom autobusu. Na njegovu grubu primedbu, nije se proderala kao i obično, povređenog lica :“Ako ste takav gospodin, vozite se taksijem!“  – Nasmešila se i rekla:

– Ne ljutite se, molim vas. Nemam za šta da se držim. Ako želite, stanite i vi na moju nogu, pa ćemo biti kvit.

Sumorni čovek progutao je ono što je hteo izreći. Nakon toga, izašao je na svojoj stanici, i kupujući novine, umesto  da odbrusi prodavačici, koja se zapetljala sa vraćanjem kusura, nazivajući je glupom kravetinom, rekao je:

– Nije ništa strašno, prebrojte još jednom, ni ja nisam baš tako dobar sa matematikom u ranim jutarnjim časovima.

Prodavačica, koja nije očekivala ovakav odgovor, raznežila se i dala besplatno dva stara časopisa i gomilu starih novina penzioneru, koji je jako voleo da čita štampu, ali kupovao je svaki dan samo jedne, najjeftinije novine. Naravno, nerasprodata roba ide na popis, ali bilo koje pravilo može se zaobići.

Zadovoljni muskarac pošao je kući sa pregrštom novina i časopisa. Susreo je komšinicu sa gornjeg sprata, i nije joj napravio svakodnevni skandal na temu: „Vaše nevaspitano dete kao majmun skače po stanu, i smeta mi da se odmaram“. Pogleda u nju, i iznenadi se:

– Kako je vaša ćerka odrasla! Ne mogu da shvatim na koga više liči, na vas ili supruga, ali siguran sam da će biti lepotica!

Komšinica je odvela dete u vrtić, došla je na posao u dom zdravlja, i nije počela da viče na dosadnu babu, koja je zakazala pregled kod doktora na jučerašnji dan, a došla je danas, već je rekla:

– Hajde, ne brinite, ponekad i ja zaboravljam na svoje obaveze. Sačekajte trenutak, pitaću doktora da vas primi danas.

Baba, koja je ipak uspela da upadne u lekarsku ordinaciju, nije počela da zanoveta da joj doktor napiše recept za veoma efikasni, ali jeftin lek, koji može izlečiti momentalno sve njene bolesti, preteći da će u slučaju odbijanja pisati žalbe u svi instance, sve do Suda za ljudska prava u Strazburu, već je uzdahnula i rekla:

– Doktore, ma nisam ja toliko glupa da ne razumem da se starost ne leči.. Ali, oprostite mi što dolazim svaki dan kod vas, kao na posao..

A doktor, vraćajući se kući, setio se babe i bilo mu je žao. Odjednom je  pomislio, kako život proleće u svojoj uobičajenoj vrevi promašaja.

Zaustavio se pored jednog supermarketa, kupio buket cveća i tortu sa ružama od krema, i krenuo … u sasvim suprotnom smeru. Parkirao se ispred zgrade, popeo se na treći sprat i pokucao na vrata:

– Nešto sam razmišljao.. Pa zašto sve delimo, kao da smo deca koja se igraju u pesku.. Evo, kupio sam ti tortu, ali slučajno sam stavio na nju svoju aktntašnu i ona se malo deformisala. Ali, to nije ništa  strašno, valjda se neće odraziti na njen ukus. Još sam ti kupio cveće, i ono se malo izgužvalo ispod iste aktntašne. Šta misliš, valjda će se vratiti  u život?

– Naravno da će se vratiti, – odgovorila je žena, – mi ćemo ga oživeti. A ja imam lepe vesti. Zamisli samo, danas sam se probudila, gledam na prozor, a tamo kaktus procvetao. Vidiš?