Gde se nalaze izvori siromaštva? Koja je verovatnoća da su u nama samima? I da li uopšte postoji nešto kao genetsko siromaštvo?
Termin “genetsko siromaštvo” popularizovala je u svojim knjigama poslovna konsultantkinja Natalija Grejs, koja u jednom od svojih dela navodi svoj stav da je Zakon genetskog siromaštva razlog zbog koga su ljudi “programirani” na život sa malim primanjima.
Kako ova autorka tvrdi, genetsko siromaštvo uslovljeno je sledećim faktorima:
1. NAČIN RAZMIŠLJANJA
Kao dete, družila sam se sa jednom devojčicom iz odeljenja čija porodica nije bila u najsjajnijoj imovinskoj situaciji. Uživale smo u tome da skačemo po izanđalim kaučevima u njenoj kući. Meni se dopadalo to što iz kauča vire federi, kao i to što je svaki naš skok proizvodio neverovatan oblak prašine.
Dve decenije kasnije, posetila sam svoju dragu drugaricu i šokirala sam se zbog činjenice da je stanje u njenoj kući potpuno nepromenjeno. Nameštaj je bio isti onaj po kome smo pre dvadeset godina skakale. Preletela sam pogledom po prostorijama, a pogled mi je lutao po musavim staklenim površinama, masnim stolicama, polomljenim ogledalima čije je pukotine moja prijateljica popunila folijom od čokolade.
U glavi sam već preračunavala koliko bi koštala zamena za sve te dotrajale stvari. Dok sam razgovarala sa njom, bacila sam pogled na zidove i pokušavala da se prisetim gde je moguće kupiti jeftine, a kvalitetne i estetski prihvatljive tapete.
U tom trenutku, želela sam samo da uklonim te kartonske kutije koje su virile ispod kreveta i da pobacam polomljene saksije za cveće čije je pukotine moja prijateljica pokušala da zamaskira mašnicama napravljenih od starih hulakopki.
Gde god da sam pogledala, nailazila sam samo na prljavštinu, đubre i polomljene komade pokućstva.
U jednom trenutku, sinulo mi je da su najprljavije kuće obično i one najsiromašnije, iako ne postoji objektivan razlog za to, jer i stare stvari mogu da budu sasvim uredne.
Zaključila sam sledeće: prljavština nije dokaz da vam je teško u životu. Prljavština je stanje uma. Ona odražava način na koji razmišljate. Shodno tome, budući da su siromaštvo i prljavština povezani, i siromaštvo je stanje uma.
Moj zaključak iz ove priče bio bi sledeći: Siromaštvo se odražava u prljavim rukama.
2. ŠKRTOST
U srednjoj školi, imala sam divnu nastavnicu književnosti. Mozak joj je radio na neverovatan način, a moć zapažanja bila joj je ogromna. Jednog dana, dok smo na času raspravljali o tvrdičluku, dala je svoju definiciju škrtosti koja mi je ostala urezana u pamćenju:
“Škrtost znači piti iz rasparenih i polupanih šoljica, dok u kredencu čuvamo nov i neotvoren komplet” – glasila je njena rečenica koju i danas pamtim.
Takvu situaciju zatičemo u mnogim domaćinstvima. Kao što novac čuvamo za crne dane, tako i najlepše komade posuđa čuvamo za posebne prilike. Međutim, problem leži u tome što posebne prilike retko nailaze, a crni dani su neizbežni.
Ako sve vredno u svom životu čuvate za bolju budućnost, ta budućnost nikada neće doći.
Zato povadite sve te stvari koje godinama skupljaju prašinu u budažcima, ormarima i kredencima, i počnite da ih koristite. Svaki dan je poseban.
Ako život provodite ulažući sve nade u budućnost koja će biti bolja, život će vam biti očajan.
3. KOMPLEKS PEPELJUGE
Poznavala sam ženu koja je dvadeset godina štedela kako bi ispunila svoj stan i kupila kuću sa velikim dvorištem.
Bila je samohrana majka dve devojčice, koje je odgajila gotovo isključivo na supama. Njihova odeća bila je uvek ista – koliko god da su devojčice rasle, nisu dobijale nove komade odeće, već im je majka samo prišivala različite komade tkanine na odeću koju su prerasle. Devojčice su, razumljivo, bile strašno nesrećne.
Znate li šta se potom dogodilo? Posle dve decenije životarenja, konačno sui male dovoljno ušteđevine da prodaju garsonjeru i kupe kuću o kakvoj je moja prijateljica maštala. Potom se ispostavilo da devojčice uopšte nisu zainteresovane ni za tu kuću ni za baštu.
To nije najgora posledica njihovog odrastanja. Devojčice su, naime, razvile paničan strah od trošenja novca. Sada su već devojke sa dobrim poslovima, a i dalje idu u otrcanoj garderobi, nameštaj ne kupuju već uzimaju odbačene komade sa ulice, a jedu iz polupanih tanjira. Nikada nisu sa radošću potrošile novac kako bi sebe razveselile, naprotiv – i najmanja suma novca koju bi potrošile činila ih je stravično nesrećnim.
To osećanje zove se “genetsko siromaštvo” a skovala sam ga upravo zbog njih dve.
Strah od trošenja novca potrošiće svu vašu životnu energiju.
4. PODSVESNO PROGRAMIRANJE
Deca koja odrastaju u siromaštvu podsvesno se programiraju na siromašnu budućnost.
Prljavština i siromaštvo ubijaju u pojam, i osuđuju na sličnu budućnost. Ima svetlih primera gde su ljudi iz takvih uslova baš zbog toga stisli zube i dali sve od sebe. Rezultat je das u postali veoma uspešni. Međutim, mora se priznati da je mnogo veći broj onih koji su iz siromašnog detinjstva prešli u siromašno zrelo doba, a potom i u istu takvu starost.
Ne dozvolite da se uvrstite u tu drugu grupu. Oterajte siromaštvo. Kao što sam rekla da je siromaštvo stanje uma, tako je i bogatstvo stanje uma.
I bogatstvo i siromaštvo u vaš život uvodi um. Zato pazite na šta ga programirate.
