Čisti samo koliko moraš!

„Moje dame! Zapamtite da naslaga prašine štiti drvo koje se nalazi ispod. Kuća postaje dom kada na nameštaju možete ispisati – Volim te.

Znala sam svakog vikenda provesti bar 8 sati čisteći, jer sam htela da sve bude savršeno, za slučaj da neko navrati do mene. Konačno sam jednog dana shvatila da niko nije došao- svi su bili negde napolju, živeći i zabavljajući se.

Danas, kad me ljudi posećuju, ne moram im objašnjavati stanje svog doma, svi su uglavnom zainteresovani za stvari koje sam radila i radim dok živim i zabavljam se. Ako to još niste shvatile same, molim da poslušate ovaj savet. Život je kratak. Uživajte ga!

Čistite koliko morate…. zar ne bi bilo bolje da naslikate sliku, ili napišete pismo, ili ispečete kolače, ili zasadite cvet, naučite razliku između ŽELIM i MORAM?

Čistite koliko morate… ali nemate previše vremena…. sa rekama koje možete preplivati, planinama na koje se želite popeti, muzikom koju želite čuti, prijateljstvima koje želite zadržati, i životom koji želite živeti…

Čistite koliko morate, ali život je tamo napolju, sa suncem u vašim očima, vetrom u vašoj kosi, pahuljama snega na vašem licu, kapima kiše…. Ovaj dan se neće ponoviti!

Čistite koliko morate, ali imajte na umu…. Starost ce doći, i ona nije ljubazna… a kad umrete, a umreti se mora…. vi sami ćete napraviti samo još više prašine…

Podelite ovo sa svim prekrasnim ženama u vašem životu.“

8 KOMENTARA

  1. Prvi stereotip ugrađen u ovaj tekst je taj da samo žene brišu prašinu / uređuju dom. Drugo, zar ima nešto loše u tome ako se želi biti uredan? Treće, nije život uvek „tamo, negde“, na nekim „planinama, među pahuljama i s’ vetrom u kosi…“ :). Život je život. Svako od nas ga živi kako najbolje ume. Možda neko nalazi zadovoljstvo u svakodnevnoj rutini? U porodici i brizi o istoj? U pričicama pred spavanje? U hiljadu i jednoj „maloj stvari“ koje čine život umesto da, k’o proteran, izvodi besne gliste sebično ganjajući tamo neki ideal života.

    • Poenta teksta i jeste da radite ono sto bolite a ne po ceo dan mlatite po kuci krpom. E sad, autor je naveo planine, vama je sreca nesto drugo ali poenta ostaje ista.

    • Svi smo mi uredni,ali ne pretjerano i bolesno.Treba odvojiti vrijeme i uživati u igri sa djecom ,izvesti ih u prirodu,skuhati,sve drugo svesti na minimum i jednom mjesecno veliko spremanje. Treba se prošetati,dobru knjigu pročitati,pozorišnu predstavu pogledati ,djecu odvesti na dječije predstave,i sporske treninge i mnogo,mnogo lijepih stvari u kojima možemo zajedno uživati i sječati se i kada djeca porastu. Učiti ih pjesmice i priće ,možemo ,zajedno uz igru i pjesmu sve zajedno pospremiti po kući na radost i zadovoljstvo sviju. Ne trebaju žene da budu mučenice za sažaljenje..

  2. Prelepa pesma, bolji prevod…
    ❤️?❤️

    PRAŠINU BRIŠI AKO MORAŠ BAŠ

    Prašinu briši ako moraš baš, ali bi bilo bolje
    da naslikaš sliku neku il’ pismo napišeš s malo volje
    napraviš tortu ili posadiš drvo za sebe
    razlikuješ prostu želju od stvarne potrebe

    Prašinu briši ako moraš baš, al’ znaj da vremena nema
    da preplivaš reke i osvojiš planinske vrhove neke
    da muziku slušaš i pročitaš dobre knjige
    s prijateljima nazdraviš i vodiš život svoj bez brige

    Prašinu briši ako moraš baš, al’ svet je negde vani
    u sunčevom sjaju i vetru što ćarlija
    i kad zaveje i kad mraz stegne rani
    znaj da ovi neće se ponoviti dani

    Prašinu briši ako moraš baš, al’ jedno znaj
    starost će doći i neće biti ljubazna za kraj
    kad jednom odeš, a otići moraš to znaš
    I ti ćeš prašina postati samo, i ništa više baš

    Rose Milligan

POSTAVI ODGOVOR

Molimo unesite komentar!
ovde unesite svoje ime

Exit mobile version